Празник Зачећа Светог Јована Претече и Крститеља Господњег – Јовањдан Пјешивачки, крсна слава ктиторске породице Никчевић, саборно и молитвено је прослављен у острошком скиту Јован Долу код Никшића, унедјељу 6. октобра 2024. љета Господњег.
Свету Литургију у цркви посвећеној Рођењу Светог Јована Криститеља служили су острошки игуман архимнадрит Сергије, протојереј-ставрофор Радомир Никчевић и острошки сабрат јерођакон Зосима, уз молитвено учешће острошког и монаштва манастира Светог Луке у Жупи, бројних свечара и вјерног народа.
Богоугодним појањем одговарао је хор Светог Саве из Херцег Новог.
Бесједећи сабранима игуман Сергије је рекао да је Свети Јован највећи пророк Божији који је рођен на граници завјета, између Свтарог и Новог завјета и њему је припала та велика улога да свједочи Господа Исуса Христа и да буде Његов Претеча од самог зачећа па све до крштења и своје кончине.
– Свети Пророк Јован је проповиједао и говорио и учио народ, спремао је народ за Христа, учио је народ законима Божијим кроз које ће се освештати и обожити душе народа и свакога од нас појединачно и тако бити спремне да приме вјечни живот. Свети Јован Хрститељ је рођен од праведних својих родитеља, такође дарованих даром пророштва. И отац и мајка праведни људи, а од народа били подозријевани, као што каже Света Јелисавета мајка, тако ми учини Господ да ме избави од срамоте пред људима, јер је било срамно и као неко наказање од Бога, ако не би имали дјеце у Старом завјету. Али Бог који је створио човјека Ријечју Божијом. Праведни родитељи су чекали са пуним повјерењем и вјером, да им се испуни тај благослов. Нису зароптали, ми смо праведни, ево све вршимо како треба, што нас Бог не погледа, зашто нам не даје дијете, него смирено. Имали су повјерења у Божију вољу и чекали Божије одлуке као једину правду и истину и добили заиста, као што рекосмо, најљепши изданак после Пресвете Богородице, наравно, али најљепши изданак рода људскога у сва времена кроз вјекове – бесједио је о. Сергије.
Свети Пророк Јован је велики ревнитељ за истину и правду Божију, зато јер је имао велику љубав и према Богу и према ближњем, рекао је о. Сергије.
– Он је провео живот свој у пустињи одмалина, заволио пустињу, мир, тишину, молитву, гдје је глеао сигурно и анђеле и Господа у својим молитвама и у својој тишини пуној Божије благодати. Али он је из љубави изашао да учи народ и да га поучава, да не пропада. Како је дивно само то, кад њему долазе војници, долазе му разни слојеви друштва, питају шта да раде да би се спасили и он их поучава. Поучавао је и људе, између осталог поучавао је и цара који је био у страшном гријеху и то са својим снајом на коју није имао никакво право да је узме себи за жену и због тога је изгубио главу, због злобе људске, јер је он људе поучавао и њега, и цара, и злуцарицу је поучавао не зато што их мрзи, него управо зато што жели добро и њима, да изађу из гријека. Међутим, злоба је помрачена и она је опредијелила се ономе који јој говори ријеч спасења да му се одсијече глава. Такву хратост и јунаштво могао је имати само онај који вјерује у Бога и који воли Бога и ближњега свога – поручио је о. Сергије.
Нагласио је да није чудо што је народ овај, баш у Пјешивцима, изабрао таквог светитеља за своју крсну славу.
– И управо су због тога изабрали Светог Јована Крститеља, нема никакве сумње, као светитеља који је и сам проповједао истину, живио по истини, страдао за истину, али остао пред Богом увијек вјеран и Богу и народу. Иево народ овај, слава Господу Богу, славећи Бога, славећи Светог Јована Крститеља остао је вјеран и Богу и својој слави, и свом роду, и породу, и данас се на овом мјесту слави и даље Господ Исус Христос, Бог Пресвета Тројица, Пресвета Мајка Богородица, дивни Свети Јован Крститељ и данас смо дјеца Божија, мислимо о својој души, мислимо на своје ближње, старамо се за њихово спасење – поручио је игуман Сергије.
Игуман Сергије и о. Радомир су на крају Литургије благосиљали и пререзали славске колаче.
О. Радомир је заблагодарио игуману Сергију и братији на љубави и гостопримству.
Након Литургије саслужитељи су служили мали помен блаженопочившем игуману Лазару и острошким монасима Давиду, Макарију, Спиридону и Станку, као и члановима ктиторске породице Никчевић који ту почивају на манастирском гробљу.
Заједничарење је настављено за славском трпезом, коју је припремила породица о. Радомира Никчевића, која је деведесетих година прошлог вијека имање гдје је изграђен острошки скут трудом блаженопочившег острошког игумана Лазара, завјештала острошкој светињи.
