Велики празник Вазнесења Господњег, четрдесети дан по Васкрсењу, прослављен је у острошкој светињи у четвртак 13. јуна 2024. љета Господњег.
Игуман острошки архимандрит Сергије началствовао је Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, а саслуживала су му сабраћа протосинђел Илија, јеромонаси Владимир и Натанаило, јерођакон Зосима, као и протојереј Радмило Чизмовић, пјешивачки парох.
Послије читања Светог Јеванђеља о Христовом узношењу на небо, чему су свједочили његови ученици, сабранима је бесједио о. Сергије.
– Данашњи дивни празник могли бисмо рећи да јесте празник љубави и радости Божије, у коме сагледамо сав смисао спасоноснога дјела Господа нашега Бога Исуса Христа, Богочовјека Исуса Христа. Веома је важно ово да кажемо Богочовјека Исуса Христа, јер кад кажемо да је празник љубави Божије, ми се присјећамо од стварања, јер Бог ствара човјека по љубави својој и даје му све потребно да учествује у царству љубави Божије. И кад овај човјек, по слабости своје људске природе и слободи која му је дата као подобије Божије, скрене са пута живота вјечнога, љубав Божија не престаје. Јер је вјечна као и сам и Бог, јер Бог је љубав. По љубави Божијој, Господ, долази на овај свијет. Бог даје благодат људима да могу да Га препознају, узима на Себе људску природу и пролази све оно што смо до сада, од Божића до сада празновали, што смо доживјели. Како? Управо овако у Светој литургији, јер ту се увијек понавља непоновљиво, јер је то вјечна стварност, цијели домострој спасења човјековога – бесједио је о. Сергије.
Игуман острошки је нагласио да се на данашњи дан испуњава смисао васкрсења Христовога.
– Да је само васкрснуо, па добро, али који је смисао свему томе? Ево се открива смисао, чули смо у овом Светом Јеванђељу, Он једе са својим апостолима, ученицима и људима, наравно кад кажем људима, мислим и мушким и женским, који Га прате као вјерни ученици Његови. И Он једе пред њима показујући да он и даље задржава своју људску природу, не престајући наравно бити Бог, јер је то наравно и немогуће. И са таквом људском природом уздиже се у само Царство небеско, у срце Царства небескога, Царства љубави Божије, Оцу небескоме, који је заједно са Духом Светим у цијелом овом домостроју спасења присутан, али ево нама се овако открива и главно је да ми повјерујемо не само да Бог постоји, него да постоји вјечна стварност наша и да ми вјерујући у живога Бога, Бога љубави, заправо можемо да учествујемо у тој вјечној љубави Његовој, вјечном Царству Његовом. Како? Да му вјерујемо – рекао је о. Сергије.
Подсјетио је сабране да Бог никад није рекао ”судите”.
– Можемо само и дужни смо, љубав наша, дјела наша, треба да буде дјелотворна. Она треба да нас покреће, да чинимо сва она дјела на која нам Господ указује кроз Своје свете ријечи, кроз Своју јеванђељску науку, која нас кроз цијело Јеванђеље учи како да се понашамо и како треба да се осјећа и чини и дјелује онај који вјерује у Њега. Али оно што нам је рекао експлицитно, не судите да вам се не суди. Значи, расуђујмо о томе шта радимо, будимо Му вјерни, будимо Му вјерни и кад наиђе пошаст невјерија, маловјерија, зловјерија, злобе, али сами да не постанемо зли, него да сачувамо ту љубав Његову у себи, да бисмо били и сами учесници Његове љубави као што је то и као што смо заправо и чули, да се вазнио на небеса, да очекујемо и сами ту вјечну небеску стварност. Као што су то примијетили и сви свети Божији, међу њима и Свети Василије који је све вријеме свог живота, као и сви други светитељи, провео, мислећи, говорећи, проповиједајући, трудећи се, живећи, по Божијем закону, закону љубави и тако постигао и сам да буде у заједници са вјечно живим Богом – поручио је о. Сергије.
На крају Литургије о. Сергије са саслужитељима благосиљао је и пререзао славски колач који је у славу Божију и у част Његовог вазнесења које обиљежавају као крсну славу, припремила породица Риста Петковског из Никшића.
