У шесту недјељу по Васкрсењу Господа Исуса Христа – Недјељу слијепог, 9.јуна 2024. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог свештеномученика Терапонта и Преподобног Јована Руса, саборно и молитвено било је у острошкој светињи.
Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат јеромонах Николај, а саслуживала су му сабраћа архимандрит Мирон, јеромонаси Владимир, Стефан и Натанаило и јереј Братољуб Радовић, улцињски парох.
Молитвено је учествовало острошко монаштво и бројни вјерници, који су из разних крајева свијета дошли на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотворцу.
Послије читања јеванђељске приче о томе како је Христос исцијелио слијепца од рођења сабранима је бесједио о. Братољуб.
– Налазимо се у манастиру Острогу, сви смо од прилике ту поред многих разлога и из једног конкретног разлога, а то је да нам Господ помогне у нечему, да нас излијечи од нечега, било то тјелесне болести или можда душевне болести, или оне најузвишеније, а опет најтеже, духовне болести. Али морамо мало да застанемо, када тражимо исцјељење од Господа и да му кажемо полако, чекај мало Господе, чекај да себе видим прво, да видим шта ми је потребно, и да видим да ли ја уопште и видим шта ми је потребно. А онда се браћо и сестре загњуримо дубоко у себе, па у суштини ми, браћо и сестре, ништа не видимо. Нека огромна катаракта и мрена нам је пала на очи. Овдје говорим о оним духовним очима, али ајде прво да видимо шта ми видимо и овим тјелесним очима? Ако ћемо искрени да будемо, ништа не видимо. Огромни мрак нам је пред очима, а у томе мраку, знате ли шта видимо? Видимо двоспратне куће, видимо апартмане по Жабљаку и Златибору, видимо разна путовања, уживања, то су они који имају. А ови који немају, који се муче, они виде проблеме, виде шефа како им скаче по глави, виде кредите огромне, виде разне невоље, муке, муж је лош, жена је лоша, ђеца су лоша, проблеми са сваке стране. Ето, браћо и сестре, шта ми гледамо и шта ми видимо. Ми смо у суштини онда слијепци, браћо и сестре, и нама не треба Господ да нас лијечи онда. Ако нас излијечи, што ће нам онда да нам отвара очи, ако ћемо то да гледамо? Фино му кажемо, полако Господе, сачекај да се ја прво опаметим, да се разбистрим, да макнем ову мрежу, ову катаракту коју ми је овај свијет наметнуо и кнез овога свијета ђаво, чекај мало да видим прво, да прогледам ја сам са собом, да се мало пресаберем. Не можемо, браћо и сестре, бити код Онога који отвара очи рођеноме слијепцу, од пљувачке и од блата, не можемо бити ту, браћо и сестре, а не гледати у Њега прво, духовним очима – бесједио је о. Братољуб.
Поручио је да прво морамо себе добро да и преиспитамо и да добро очистимо мрак из душа наших.
– Зато смо данас овдје. Има оних слијепаца који данас нису овдје, који неће уопште нити да се труде да прогледају. Ми хвала Богу ево окупили смо се слијепи, али тражимо, дај Господе да прогледам, дај Господе да не гледам зло у брату своме, зло у овоме свијету, дај да гледам добро, дај ми да гледам већ овдје да се напајам добрим стварима, светим стварима, очишћеним стварима, да бих могао, Господе, и у овоме животу који ме чека, јер шта ми чекамо, браћи и сестре, пита нас Господе, шта ти чекаш, брате и сестре, чекам васкрсење мртвих и живот будућега вијека, то ми чекамо, браћи и сестре. Али да бисмо вас крстили, да бисмо доспјели у живот вјечни, морамо да прогледамо прије него Господ направи блато и помаже нас и прије него дођем у ову бању острошку или неку другу бању – поручио је о. Братољуб.
Сабрани, међу којима је било много дјеце, причестили су се Светим Христовим Тајнама.
