Празник Првог српског Архиепископа Светог Саве прослављен је у острошкој светињи светом Литургијом, резањем славског колача и појањем просветитељу и учитељу и оснивачу Српске Православне Цркве, у суботу 27. јануара 2024. љета Господњег.
Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је протојереј-ставрофор Синиша Јанковић, парох затонско-брзавски и ивањски, а саслуживала су му острошка сабраћа јеромонах Владимир и јерођакон Зосима.
Одговарала су острошка братија, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа.
Химну Светом Сави прије причешћивања вјерних пјевали су чланови пјевачке групе ”Дјеца неба” са Михољске Превлаке.
Саслужитељи су потом у славу Божију, а у част Светог Саве благосиљали и пререзали славски колач.
Бесједећи о Светом Сави, отац Синиша је казао да је тешко у српском језику наћи ријеч која би описала његов значај.
– Много је о њему речено, много је о Светом Сави записано, али никад није довољно. Значај Светог Саве је неизрецив и све оне ријечи које су исписане, сви гласови који су изговорени, су само муцање нас грешних, када говоримо о значају и лику светитеља Саве – рекао је о. Синиша.
Подсјетио је на ријечи из данашњег Јеванђеља ”Ја сам пастир добри, који живот свој полаже за овце, а најамник који није пастир не полаже живот свој за стадо своје”.
– Ове ријечи дубоко су одјекнуле у срцу и души малога Растка, дјечака, који иако млад одрекао се оног великоугодног живота и одлази да свој живот посвети Богу и своме роду. Он је у одсудном моменту и историјском и политичком успио да издејствује самосталност Српске Православне Цркве своме роду. Свети Сава искористио је тежак положај Византије и Васељенске патријаршије и са даровима одлази у Никеју и тамо за свој народ тражи своју Цркву. И бива постављен за Првог архиепископа српског. Много пута смо чули о овоме, али можда нијесмо размишљали да је баш Свети Сава унио свјетлост у биће нашег народа. До тада, иако је христијанизовано становништво у вријеме браће Ћирила и Методија, народ није разумио службу, свештеници нису били из тог народа и били су далеко, постављала их је нека друга институција, са стране. Тек доласком Светог Саве, Српска Црква добија своје домаће свештенство и приближава вјеру и истину своме народу. Свети Сава је дошао и отворио прозор у душама људским, да усели свјетлост Христова, да обасја свакога Србина, да га обасја истинском љубављу, да га обаспе истинском свјетлошћи Лица Христова. Е зато је значај Светог Саве – бесједио је о. Синиша.
Нагласио је да је значај Светог Саве заправо темељ Српске Цркве, па се наше православље зове и светосавље.
– Ми смо сви чеда Светог Саве. Свети Сава је дубоко укоријењен и у топониме у данашњој Црној Гори, па имамо Савин кук, Савину воду, Савине изворе, Савина стопала и све оно што је дубоко урезано у биће нашега народа говори именом Светога Саве – истакао је о. Синиша.
Посебну радост прослави Савиндана дало је присуство великог броја дјеце која су пјевала и рецитовала у част Првог српског архиепископа, а острошка братија их је даривала светосавским поклонима.
