Дјетињци у Острогу

17. decembar 2023. - Манастир Острог - Дешавања

Трећа недјеља пред Божић – Дјетињци, 17. децембра 2023. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Свету великомученицу Варвару и Светог Јована Дамаскина, саборно и молитвено било је у острошкој светињи. Светом Литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат јеромонах Владимир, а саслуживала су му сабраћа архимандрит Мирон, јеромонах Николај и јерођакон Зосима, као и јереј Братољуб Радовић, улцињски парох.

Одговарала су острошка братија, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа.

Послије читања зачала из Светог Јеванђеља о исцјељењу десет губавих људи сабранима је бесједио о. Братољуб.

 

Бесједа оца Братољуба Радовића

Посебну радост литургијском саабрању дало је присуство великог броја дјеце.

Сабрани који посте Божићни пост причестили су се Христовим Светим Даровима.

Све фотографије

Посебне недеље поводом празника Рођења Христовог – Детињци, Материце, Оци

У црквеним Службама поводом празника Рођења Христовог постоје три посебне недеље, две пре, а једна после Божића. То су Недеља праотаца, Недеља Отаца и Недеља богоотаца. У Недељу праотаца (у српском народу познатoj као Материце) помињемо на богослужењима све родоначалнике Народа Божјег, од Адама до Јосифа, заручника Маријиног. Помињемо и све пророке, који су проповедали о Христу, од Самуила до Јована Крститеља. У Недељу отаца  (у нас познатој као Оци) прослављамо све Исусове претке по телу који се наводе у родослову у јеванђељима од Матеја и Луке. У Недељу богоотаца, после Празника Рођења Христовог, чинимо успомену на Праведног Јосифа, заручника Маријиног и на цара Давида као директног претка Исусовог.

Дочекујући празник насветијег Рођења на земљи, Српски народ и Српска црква у три недеље пред овај Празник обележавају наше овоземаљске породице, а које су Цркве у малом и слике љубави Божје у Светој Тројици. Дакле, то је типично српско слављење, као што је и Крсна слава типична српска светковина.

У књизи Веронаука у кући из 1982. године пише: “Припреми овог најрадоснијег дана, искључиво у нашем српском народу, посвећене су нарочито три последње недеље пред Божић, за које наш народ има и специјалне називе: Детињци, Материце и Оцеви, као и за дане уочи самог празника: Туциндан и Бадњидан.

У овим припремним недељама пред Божић народни обичаји су, углавном, свуда исти. Најпре оци и мајке, у трећу недељу пред Божић, која се зове Детињци, изјутра рано “везују” своју децу, негде чак и ону у колевци, а деца им се “дреше”. Пошто је то увек недеља по Светом Николи, то обично “Свети Никола ујутру доноси деци поклоне”.

У другу недељу пред Божић, која се зове Материце, оци и деца “везују” мајке (матере), а оне им се “дреше”. У  недељу пред сам Божић, која се зове Оци, мајке и деца “везују” оце, а они им се “дреше”. Ово узајамно “дрешење” је узајамно чињење поклона љубави, што ствара празничну, свечану атмосферу у породичним хришћанским круговима. Такву празничну атмосферу створили су источни мудраци светој породици Богодетета поклонивши Му се у Витлејемској пећини, уз дарове: смирне, тамјана и злата. Символика овог узајамног “везивања” и “дрешења” деце и родитеља јасна је: припремамо се за дочек најрадоснијег празника хришћанског – Божића, који је помирио човека са Богом одрешивши га веза греховних, а везавши га новом везом љубави за Бога. У жељи, дакле, да Његов долазак сачекамо везани најчвршћим везама међусобне љубави, јер је и Он – Божић – Љубав, која је “свеза савршенства”, и ми се о Детињцима, Материцама и Оцима међусобно “везујемо” и “дрешимо”. То везивање и дрешење превазилази наше породичне кругове и простире се на рођаке, пријатеље и све наше познанике, и тако настаје спонтано опште српско, православно-хришћанско прослављање везивања и дрешења пред наступајући празник Рођења Спаситељева, који је одрешио Адама и Еву од вечне смрти и подарио им живот вечни.

И тако, искључиво српски народ је осмислио на свом сопственом искуству наш хришћанско-православни календар, који је уједно и српски народни календар. Детињци, Материце и Оци су, дакле, наши народни празници нанизани у предпразништву Рођења Христовог, тако да су у средини Материце, дан мајки, јер је мајка веза по којој “да није мајке, ни света не би било”.

Материце су празник Светих српских мајки, Детињци су дан Свете српске деце, а Оци – дан Светих српских отаца, чији се број не може избројати (стр. 60-61).

Протојереј-ставрофор Душан Колунџић

Oстала дешавања

27. 1. 2025.

Савиндан молитвено прослављен у Острогу

Празник Светог Саве првог Архиепископа и просветитељ српског молитвено је прослављен у цркви Свете Т...

26. 1. 2025.

Недјеља по Богојављену у Острогу

У недјељу по Богојављењу, 26. јанауара 2025. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прослав...

19. 1. 2025.

Богојављење у Острогу

Велики празник Крштења Христовог – Богојављење, саборно и молитвено је прослављен у острошкој светињ...

18. 1. 2025.

Митрополит Јоаникије на Крстовдан богослужио у Острогу и обавио велико освећење ...

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије служи...

17. 1. 2025.

Братски сусрет архијереја у Острогу

Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије уприличио је сусрет архије...

14. 1. 2025.

Обрезање Господње и празник Светог Василија Великог у Острогу...

Велики празник Обрезања Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља великог учитеља Светог ...