У 24. недјељу по Духовима, 19. новембра 2023. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог Павла Исповједника и Преподобног Варлаама Хутинско, саборно и молитвено било је у острошкој светињи.
Светом Литургијом у цркви Свете Тројице началствовао је острошки сабрат јеромонах Роман, а саслуживали су му јеромонаси Стефан и Николај, као и рожајски парох протојереј Слободан Радојевић.
Богоугодним појањем одговарала су острошка братија, уз молитвено учешће острошког монаштва и бројних вјерника.
Тумачећи прочитано Јеванђеље о исцјељењу крвоточиве жене и васкрсењу Јаирове кћери, сабранима је бесједио о. Роман.
– Господ у овом васкрсном дану поручује да је Он Творац неба и земље, да је Он Сведржитељ, да је Он Створитељ, да је Он Спаситељ, да је Он Исцјелитељ, да је Он онај који нас највише воли и ево враћајући се из Гадаринске земље преко Гевгесинскога језера, исцијеливши ону двојицу бјесомучника, Господ иде даље, хита да испуни што више онога тамо гдје Га Отац шаље Духом Светим. И Господ иде знајући шта се дешава Јаировој кћери, знајући да је на самрти, а јеврејски старјешина синаогоге Јаир моли га да стави руку на кћер његову. Господ иде кући његовој и на том путу, у тој гужви пролази кроз народ. Дјевојчица која умире има 12 година, а жена која је у гужви, која 12 година болује од течења крви и која је све своје имање распродала дајући љекарима, она не тражи од Господа да је дотакне, него будући да је имала јаку вјеру и знајући да је Господ ту, дотакла се хаљине Његове и у истом моменту престало је течење крви и Господ је исцијелио. Господ Исус Христос је питао ко га се дотаче, а знао је ко га се дотаче, али је хтио у овом тренутку да пројави силу Божију, силу своју божанску, надљудску, и не само да се увјери народ, него и ученици Његови да се полако припремају за Његово преображење, а потом и за смрт Његову и васкрсење – бесједио је о. Роман.
Господ је потом васкрсао Јирову кћерку тако што је узео за руку и рекао ”дјевојко устани”.
– Господ има власт не само да крвоточиву жену исцијели од болести, него да има власт и да васкрсне, и да врати душу у тијело, и да заповиједа демонима, и да смирује буру на мору, и све оно што обичан човјек не може учинити, то Господ кроз Свето Јеванђеље чини и јасно нам показује да је Он тај месија који је дошао на овај свијет, послат од Бога Оца у садејству Духа Светога, да човјека обремењеног гријехом и умрлог гријехом, својим оваплоћењем овдје на земљи, својим животом, својом муком са нама људима, својим распећем, својим васкрсењем, васпостави опет у ону непрекидну заједницу вјечног живота у којој су били Адам и Ева прије свог сагрешења и изгнања из раја – подсјетио је о. Роман.
Он је истакао да нам Господ у данашњем јеванђељу поручује како ми треба да живимо.
– Да као што је он из Гергесинске земље хитао и ми хитамо и добро чинимо. Да имамо јаку и непоколебљиву вјеру као што је имала ова крвоточива жена које је дотакла хаљину Христову и одмах се исцијелила од тога. Тако бива и с нама у животу. Кад дођемо код Светог Василија некоме је довољно у себи да се помоли, а некоме је потребно ипак да му дотакне кивот, да дотакне крст, да дотакне икону на моштима. И једно и друго је оправдано и у оба случаја имамо исцјељења. Дакле, светитељи, Свети Василије и свете мошти, свете иконе не представљају ништа друго, него хаљине Христове, они су хаљина Христова, они су се обукли у Христа. Па и на Светом крштењу нама је свештеник пјевао ”Ви који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте” – рекао је о. Роман.
Сабрани, међу којима је било много дјеце, причестили су се Светим Христовима Даровима.