У 11. недјељу по Педесетници, 20. августа 2023. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Свето преподобномученика Дометија и Преподобног Ора, саборно и молитвено било је у острошкој светињи.
Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки игуман архимандрит Сергије, а саслуживала су му сабраћа протосинђел Илија, јеромонах Роман, као и протојереј Петар Петровић, тиватски парох.
Послије читања Светог Јеванђеља о слуги који није опростио дуг другару свом, као што је господар његов опростио њему, сабарнима је бесједио о. Илија.
– Чули смо Јеванђеље о праштању, а праштање би требало да буде срж нашег живота, јер праштајући ми постајемо као онај који опрашта, односно постајемо као сам Бог. И овдје је метафорички речено, и овај цар је уствари сам Бог и дугови који се помињу су људски гријеси. Прије овога у Јеванђељу Петар је питао Христа колико пута да опрости брату своме, да ли три пута. У јеврејској традицији било је прописано да један човјек може другоме да опрости три пута. Међутим, Петар слути да би тај број могао да буде и већи и каже да ли до седам пута. Међутим Христос то радикално мијења и каже 70 пута седам, односно с обзиром на савршенство броја седам у јеврејској култури, то је значило бесконачно. Јер када бисмо бројали некоме колико пута смо му опростили, онда би то био интерес и само би чекали повољан моменат када би требали да га казнимо за своје гријехе – бесједио је о. Илија.
Подсјетио је на јеванђељску причу када слуга дугује господару велику своту новца коју није могао никако да врати и господар му опрашта.
– Господар му опрашта великодушно, као што и Бог опрашта наше гријехе и даје му потпуну слободу над свиме. Наравно, та слобода је слобода свих наших бројних преступа које чинимо, свих наших увреда које наносимо другим људима, бољим и лошијим одлукама нашим, којима наносимо ране својим ближњима. И наравно, ако тражимо опроштај, онда ћемо то и добити. Међутим, како слобода уколико није везана са љубављу постаје деструктивна и тај исти слуга коме је све опроштено наилази на једног свог другара који му дугује 100 динара и овај пада пред њим и тражи опроштај, међутим он не жели то да уради већ га баца у тамницу и шаље га у ропство. Када су људи чули, они су цару то рекли и господар му тада каже ”зли и лијени слуго, зар нисам теби орпостио да би и ти могао да опростиш свом дужнику који ти је нанио неко ситно сагрешење”. И господар га тада баца у тамницу – рекао је о. Илија.
Потом је подсјетио на ријечи Господње ”каквим судом судите, онаквим ће вам се судити, каквом мјером мјерите, онако ће се и вама мјерити”.
– Поучени овом причом треба да знамо да праштање треба да буде двосмјерно и ако желимо да Бог нама опрости, морамо и ми да праштамо и ако желимо да будемо хришћани морамо да праштамо људима сагрешења која нама учине. Ако то не радимо, онда се не можемо звати хришћанима – поручио је о. Илија.
Сабрани који посте Великогоспојински пост, причестили су се Христовим Светим Тајнама.
