У недјељу по Васкрсењу, Томину, када се наша Света Црква сјећа сусрета Васкрслог Господа Исуса Христа са Апостолом Томом који није вјеровао апостолима да су видјели Господа док није ставио прст свој у ране Његове и руку своју у прободена ребра Његова, молитвено је било у острошкој светињи.
На празник Светог мученика Терентија, 23.априла 2023. љета Господњег, Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат архимандрит Мирон, а саслуживала су му сабраћа јеромонаси Владимир и Роман, јерођакон Зосима, као и јереј Ален Вукашин из Сремске епархије.
Одговарала су острошка братија уз молитвено учешће монаштва и вјерног народа.
Послије читања јеванђеља о Светом апостолу Томи и његовом невјеровању, сабранима је бесједио о. Ален.
– Често се ми људи некако огријешимо о Светог Тому, мислећи да је заиста његово невјеровање било лоше. Његово невјеровање је било за нас добро и за наше спасење. Невјеровање о коме смо читали није било дубински и није било из његовог бића, то је невјеровање које је прожето са страхом. Његово невјеровање је било на нашу вјеру. Он није видио Господа када се јавио први пут својим ученицима и просто од те љубави коју су они имали према Господу, помутило се њихово биће и њихов ум, када је Господ од њих узет и када је добровољно пошао на страдање и био погребен – бесједио је о. Ален.
Подсјетио је на ријечи Господње упућене Светом апостолу Томи ”не буди невјеран, него вјеран”, кроз које се заправо обраћа свим људима.
– Кроз ријечи упућујућене Светом апостолу Томи свима нама упућује параметре нашег живота. То значи да се окренемо једни према другима, да повјерујемо једни другима, приђемо браћи својој и чујемо њихову ријеч, чујемо њихову љубав. Господ је ушао кроз затворена врата и показао своје руке и своја ребра. Али највеће чудо је чудо љубави Божије. Он који је Створитељ и Саздатељ наш, ради нас и ради нашег спасења улази у неки дијалог са Томом и неко невјеровање претвара у вјеру не само Томину, него свих нас људи. Вјера је основ свега и онога чему се ми људи надамо. Та вјера треба да буде зачињена искључиво са љубављу. Често када сами паднемо у гријехе и безнађа, сами себи се чудимо како смо могли да сагријешимо, зато што мислимо о нашој вјери, мислимо да смо стамени, да смо тврди, а боље би било да више гајимо љубав. Да и онда када немамо вјере поступимо као Апостол Тома који прилази Господу с љубављу да опипа његове ране – поручио је о. Ален.
Бесједа о. Алена Вукашина на Томину недјељу
Сабрано свештенство, монаштво и вјерни народ присајединили су се Христовим светим Тајнама кроз Свето Причешће.
Томина недјеља је прва недјеља послије Васкрса. Назива се још и Недјеља Антипасхе, Бијела недјеља. Новом недјељом се назива, јер почетак свих недјеља почиње од ње, јер после Васкрса први пут понавља и као да обнавља велики празник Васкрсења. Посвећена је Светом апостолу Томи, и његовом неверству у Христово Васкрсење.
Тог дана је апостол Тома своје неверје заменио вером. Сумње апостола Томе је уклонио сам Господ, ушавши кроз затворена врата у просторију у којој су се налазили апостоли окупљени на молитву, рекавши Томи да опипа Његове ране. Након тога, апостол Тома је узвикнуо: “Господ мој и Бог мој!”
У богослужењу Томине недеље, поред главне теме о уверењу апостола Томе у Васкрсење Христово, спомиње се и славни силазак Исуса Христа у Ад (величаније), где је умрлима објавио Своју победу над грехом и смрћу и Своје вечно прослављење (1. Пт 3, 18-19). Поредак службе тога дана, као и њен садржај, није обичан, васкрсан. Ово као да је поредак једнога од дванаест празника, само без паримеја, али са литијом, са певањем нарочитих стихира које описују догађај који се празнује.
Од Томине недеље се опет врше молитве за умрле, након прекида унутар периода који је почео од Лазареве суботе. Из овог периода забране су изузети четрдесетодневни парастоси, сагласно прописима Типика. На дан после Томине недеље, у Побусани понедељак, служе се парастоси на гробљима, чиме живи као да честитају својим упокојеним сродницима и ближњима радосни празник Васкрсења Христовог. На парастосима и сахранама на гробљу све до оданија Васкрса уместо “Свјатиј Боже” пева се “Христос воскресе”.