У острошком скиту Јован До код Никшића, саборно и молитвено је прослављен празник Рођење Светог Јована Крститеља – Ивањдан, слава ове светиње.
Светом литургијом началставовао је протојереј-ставрофор Велимир Јововић, острошког игумана архимандрита Сергија, свештенства, свештеномонаштва и молитвено учешће монаштва и вјерног народа.
Обративши се сабранима, отац Велимир је честитао празник и славу ове свете обитељи, подсјећајући да данас славимо рођење Светога Јована Крститеља, дан којем су се радовали многи људи од тог великог догађаја до данас:
“Свети Јован, браћо и сестре, откако се зачео у утроби, па кад се родио на ову земљу, па проходао и наставио да живи на овој земљи, све до онога дана док је убијен људском неправдом, људском злобом, људским неморалом, само је био загледан у Христа, а био је истински и прави човјек.”
Казао је да можемо да кажемо да је Св. Јовану Крститељу и Претечи, који је дошао да припреми народ, Бог намијенио такав живот, што је тачно, али, објаснио је да је и он био од крви и меса, од ума и срца и душе људске, и могао је исто, као и ми што падамо грешни, да пада. Али њему се то није дешавало, јер је дан и ноћ клечао пред Богом, молио се, лио сузе, кајао за сва покољења људска па и за ово наше. Подсјетивши да је Светом Јовану одсјечена глава да би се удовољило неморалној Иродијади, која се заклела да ће његов језик избости иглом јер неће против ње говорити, отац је нагласио да тако то бива на земљи и често неправда побиједи привидно правду.
“Али једна је и једина истинска правда Божија, и зато је Син Божји дошао с неба и зато је Свети Јован дошао прије Њега, да учини нешто, да опере, да убијели народ. Да каже, освијести и отријезни народ, да понекад својом строгом ријечју и суди овоме свијету, иако је само суд Божији. А ми грешни, јадни, прљави људи земаљски, вјерници вјере Христове, обучени у Христа, да слиједимо пут Христов, да се не бојимо чак ни кад смо пали мало, ушли у гријех, јер наше је само да се вратимо Христу, да Господа замолимо и Он ће нас прихватити и очистити”, бесједио је отац.
На крају свог пастирског слова о. Велимир Јововић је поручио да Христос од нас тражи да не осуђујемо једни друге, јер ту је та прљавштина, немоћ људска, злоба и завидност људска. Ако уђемо у тај пакао осуђивања, самом себи муку наносимо.
Након причешћа вјерних, храм је опходила литија, а онда је благосиљан славски колач.
Потом су саслужитељи служили парастос некадашњем острошком игуману блаженог спомена архимандриту Лазару.
Заједничарење је настављено уз славску трпезу љубави.
извор:mitropolija.com
