На манастирском гробљу у Доњем Острогу, у сриједу 1. јуна 2022. љета Господњег, на Оданије Васкрса, сахрањени су земни остаци монахиње Меланије (Јовановић) која се више од двије деценије подвизавала у манастиру Светог Василија Острошког.
Монахиња Меланија била је сестра манастира Ћелија Пиперска, а послушање је обављала у острошкој светињи.
Свету заупокојену Литургију у цркви Свете Тројице над одром монахиње Меланије служио је протосинђел Павле (Пајић), секретар Управног одбора Митрополије црногорско-приморске, уз саслужење острошког игумана архимандрита Сергија, острошких свештеномонаха и бројног свештенства Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке.
Молитвеном сабрању присуствовало је бројно монаштво и вјерни народ, као и породица монахиње Меланије.
Послије одслужене Литургије о. Павле је са саслужитељима служио монашко опијело над одром новопредстављене слушкиње Божије.
Погребна поворка потом се упутила на манастирско гробље, гдје је обављена сахрана блаженопочивше монахиње Меланије.
Обраћајући се сабранима које је окупила љубав према монахињи Меланији, о. Павле је подсјетио на ријечи Владике Николаја да “нема већег бола и вапаја него кад се душа од тијела раздваја”.
– То је тако зато што је Господ човјека створио за вјечни живот, а не за смрт. Гријехом је у овај свијет ушла смрт. Али ми хришћани када се окупљамо овако када Господ неког од нас позове у своје наручје, не окупљамо се да бисмо туговали, већ се окупљамо да посвједочимо своју вјеру, а наша вјера је вјера у васкрсење. Наша вјера је вјера у то да се живот не завршава смрћу тијела. Наша вјера је вјера у то да је душа по дару бесмртна. Зато се ми људи овдје на земљи трудимо да чинимо добра дјела, да бисмо задобили живот вјечни и да би се наша душа настанила у Царство небеско, Царство које је Бог намијенио човјеку – рекао је о. Павле.
О. Павле је подсјетио да сахранити значи сачувати, те да је управо то потврда наше вјере у васкрсење.
– А Меланијина вјера у васкрсење била је велика, као што је била велика њена љубав према Христу. Она је оставила свој дом и своју породицу и ту љубав породичну подредила оној већој љубави, а то је љубав према Богу. Двадесет и више година на разним послушањима служила је овој светој обитељи. Двадесет година се у овој светињи молила за све своје и све оне које је познавала. Имала је у животу ту тјескоћу да је свог унука прерано испратила у Божији загрљај, а ево сад се њена душа среће са њим. Нека би Господ дао да душа монахиње Меланије уђе у Царство небеско – помолио се о. Павле.
Острошки игуман о. Сергије заблагодарио је свима који су дошли да испрате сестру Меланију у небески Јерусалим, за којим је њена душа чезнула.
– Сестра Меланија је оставила једну дубоку бразду на овој њиви Светог Василија и нека је он благослови и нека јој он буде дародавац и заступник сваке утјехе и помоћи на путу ка престолу Божијем – рекао је о. Сергије.
ФОТОГРАФИЈЕ СА САХРАНЕ МОНАХИЊЕ МЕЛАНИЈЕ
ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ МАНАСТИРСКОГ ЖИВОТА МОНАХИЊЕ МЕЛАНИЈЕ
Вјечан спомен монахињи Меланији!
