Заједнички празник великих отаца Цркве Христове, светих Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог, Света Три јерарха, молитвено је прослављен у острошкој светињи у суботу 12. фебруара 2022. љета Господњег.
Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је јереј Зоран Миљанић херцегновски парох, а саслуживала су му острошка сабраћа архимандрит Мирон и јерођакон Зосима, те протојереј Радмило Чизмовић, пјешивачки парох. Одговарала су острошка братија, уз молитвено учешће острошког монаштва и вјерног народа.
После прочитаног зачала из Светог Јеванђеља, сабранима је надахнут данашњим великим празником бесједио о. Зоран.
– Људска природа распарчана гријехом, поред свег људског труда и људских подвига, остаје распарчана све до оног момента док је благодат Божија не посјети и покуша на неки начин да је састави, да је уцјелови. Отуда код светих отаца и термин цјеломудрије, да кроз подвиг људски у Цркви човјек иште и кроз благодат Божију поприма цјеломудрије, цјелину свога бића, да би кроз цјелину свога бића заблагодарио Богу. Без цјелине свога бића или цјеловитости битија човјек не може у пуноћи да принесе жртву хвале Богу. Отуда и постоји подвиг, човјек некако тражи своју цјеловитост, да би у цјеловитости заокружио не само своје постојање, већ и благодарност или сусрет са ближњима или сусрет са Богом – рекао је о. Зоран.
Он је казао да у празнику који данас прослављамо, а који је настао из историсјких разлога, због вјековне подјеле која је владала међу народом, ко је већи од њих тројице великих јерараха, видимо да је то била подјела или расправа међу хришћанима који су своје биће приносили у Цркву, који се непрестано кају, исповиједају и у суштини указују на своје слабости и те слабости приносе искрено заједно сабрању литургијском, приносе Господу Христу.
– То указује да је релативност нашег подвига толико минимална да у самом процесу подвига и у том тражењу цјеловитости, поред све добре намјере ми на неки начин дубоко гријешимо. И у том гријешењу стварамо подјеле, као што су подјеле створене у ово вријеме када се расправљало ко је од ових тројице људи већи, у добрим намјерама. Неки су мислили да је Василије Велики, неки да је Григорије Богослов, неки да је Јован Златоусти. Ипак, премудрост Божија чини да се ова тројица јерараха јаве Светом Јовану Евхаитском и да укажу на празновање јединственог празновања све тројице. Указују на чињеницу коју можемо да протумачимо на други начин, а то је да човјек у свом подвигу хвалећи Господа Христа, угледајући се не на оне који су најмањи међу нама, него на оне који су највећи, он стиче цјеловитост и Господ показује да у Цркви која је на неки начин у своме подвигу и у релативном подвигу такође једна пут хришћански којим човјек пада и тражи ту цјеловитост, показује да је тек у бљеску његове благодати могуће да се пронађе цјеловитост и да буде једно славље. И то једно славље се показује кроз овај празник, гдје су три распарчана дијела људске природе, на неки начин три подјеле, биле уцјеловљене у један торжествени празник у једну цјеловитост људског бића и зато се у Јеванђељу каже, тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и да прославе Оца вашег који је на небесима – бесједио је о. Зоран.
Истакао је да је примјер тога времена и подјела око празновања тројице великих јерараха и нама данас свијетли примјер да превазиђемо све подјеле.
– Нека би нас Бог сваким добром укријепио и по примјеру ове велике тројице јерараха, да превазиђемо подјеле, које могу бити из добрих намјера, подјеле које морамо да видимо у цјеловитости нашег постојања, али не само на политичком нивоу, већ и у економском нивоу, на нивоу самог људског постојања, да превазиђемо и да се угледамо не на оне најмање међу нама, него на оне највеће међу нама – рекао је о. Зоран.
Бесједа о. Зорана на празник Света Три јерарха
Сабрани су се на Литургији причестили Светим тајнама Тијела и Крви Господа Исуса Христа.
СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА
Светитељи: Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1. јануар, Григорије Богослов 25. јануар и Јован Златоуст 27. јануар и 13. новембар. А овај заједнички празник установљен је у XI веку за време цара Алексија Комнена. Једном наста однекуда распра у народу око тога, ко је од ове тројице највећи. Једни уздизаху Василија због његове чистоте и храбрости; други уздизаху Григорија због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу; трећи уздизаху Златоуста због његове чудесне красноречивости и јасноће излагања вере. И тако, једни се назваше василијани, други григоријани, а трећи јованити. Но промислом Божјим овај спор би решен на корист цркве и на још већу славу тројице светитеља. Епископ евхаитски Јован (14. јуна) имаде једну визију у сну, наиме: најпре му се јавише сваки од ова три светитеља, напосе у великој слави и неисказаној красоти, а потом сва три заједно. Тада му рекоше: “Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно… нити има међу нама првог ни другог”. Још посаветоваше светитељи епископа Јована да им он напише једну заједничку службу и да им се одреди један заједнички дан празника. Поводом овога дивног виђења спор се реши на тај начин што се одреди 30. јан. као заједнички празник за сва три ова јерарха. Овај празник грчки народ сматра не само црквеним него и својим највећим националним и школским празником.
