У 18. недјељу по Духовима, посвећену Оцима Седмог васељенског сабора, 24. октобра 2021. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог апостола Филипа и Светог Теофана Начертаног, саборно и молитвено је било у острошкој светињи.
Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Осторгу началствовао је јеромонах Владимир, а саслуживала су му острошка сабраћа протосинђел Сергије, јеромонах Стефан и јерођакон Зосима, као и јереј Огњен Фемић, жупски парох у Епархији будимљанско-никшићкој.
Одговарала су острошка братија, предвођена јерођаконом Романом, острошким сабратом.
Надахнут прочитаном причом из Светог јеванђеља и данашњим празник, о. Сергије је казао да се у Јеванђељу пројављује јасно присуство Свете Тројице у овом свијету.
– Заиста је неопходно кад послушамо света јеванђеља, да свхатимо, зашто је неопходно да редовно посјећујемо богослужења и да читамо Јеванђеље и свете списе написане Духом Светим, а то је управо да бисмо имали правац којим да усмјенримо лађу нашег живота. Ово данашње Јеванђеље нас дивно поучава како су Свети апостоли, и Свети Божији усмјеравали лађе свога живота, почев од ове физичке лађе као рибари, а касније својим животним путевима како су се орјентисали, по чему су се орјенитсали и како су се трудили да живе – рекао је о. Сергије.
Подсјетио је да су апостоли били обични рибари који су ноћу ловили рибу, што им је био извор живота, од чега су хранили породицу.
– Ноћу се ловила риба, али рибе није било и радили су узалудан посао. Свака логика налаже да је тек ујутро неће бити, јер они свијетлима привлаче рибу да се групише близу лађе. Наша би логика била, радили смо цијелу ноћ, уморни смо, рибе нема, зашто да ми сад опет бацамо мреже? Међутим, шта ми сад учимо из овог јеванђеља? Учимо да је послушност Богу већа од наше логике земаљске која не подлијеже увијек божанској логици. Сад учимо да је Апосотол Петар, тада рибар Симон, са осталим рибарима управо пројавио једну од врлина, а то је послушност Богу – објаснио је о. Сергије.
Он је казао да Свети Петар показује још једну дивну врлину која живи у његовој души – врлину смирења и богопоштовања и смирења пред божаснком величином.
– Каже, Господе, препознајем да су овдје ствари више од механичких и природних закона. Каже, Господе иди од мене, ја сам човјек грешан, немој да стојиш крај мене. То је оно чему нас кроз историју уче светитељи, управо тој нашој свјесности да смо грешни пред божаснком величином. Кад постанемо свјесни своје грешности, тада ћемо и направити искорак ка Господу. Дивна врлина коју пројављује Свети Петар. Тад наступа Господња ријеч, рекавши им да ће бити ловци људи и повјерава им најозбиљнији и насјветији посао, да приводе људске душе у Царсвто небеско – бесједио је о. Сергије.
Објаснио је како апостоли тада не остају везани за оно материјално што су сакупили, него остављају све и крећу за Господом.
– И тај искорак је диван, јер они не остају у замкама свјетовиних задовољстава које су пролазне, него све остављају откако су чули глас Господњи и крећу послушни, смирени за Господом. За њима крећу хиљаде, како за њиховог земаљског живота тако и данас, хиљаде и милиони светитеља крећу за њима у послушности Господу Богу и Његовој вољи – истакао је о.Сергије.
Додао је да данас прослављамо и оце Седмог васељенског сабора, кад је било веома тешко вријеме за Цркву, кад аје било доведено у питање поштовање светих икона.
– Они оци који су ослушкивали Божију вољу и помолили се Господу Богу смиреним духом, послушни Богу, апсолутно су сазнали, осјетили, Бог их је научио кроз велика чуда која су се дешава и тада и данас преко светих икона и дошли су до учења да икона није идол, како су га поштовали прије. Клањајући се икони, ми се клањамо прво лику, самом Господу Исусу Христу изображеном на икони, јер ми знамо да ова икона није Бог, него да она као и ово Свето писмо нас поучава прволику, Господу Исусу Христу, који нам се у Тијелу пројавио и показао и да је поштовање икона заправо поштовање Живог Бога и светих Његових – рекао је о. Сергије.
Сабрани који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето Причешће.
