Велики празник Преображења Господа Исуса Христа молитвено је прослављен у острошкој светињи.
Светом Литуригијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат јеромонах Владимир, а саслуживали су му протојереј Радмило Чизмовић пјешивачки парох, јереј Александар Раковић бјелопољски парох и јерођакон Зосима.
После прочитаног Светог Јеванђеља о чудесном преображењу Господа Исуса Христа, сабране је бесједећи поучавао о. Александар.
– Шта се десило са Господом? Постао је свјетили од Сунца, а хаљине му бјеху бјеље од снијега или од свјетлости. Толико је свијетлио, био је јачи и свјетилији од Сунца. Уз Њега су стали Мојсије и Илија. Та свјетлост није стварна, она је нестворена, нетварна и због тога је њена љепота неупоредиво већа од било које земне свјетлости. Љепша је та свјетлост и нама милија и пријатнија и топлија од свјетлости Сунца и свејтлости звијезда, јер свејтлост Сунца свијетли по заповијести, по ријечи Господњој, а ова свјетлост је свјетлост самог божанства – рекао је о. Алексамдар.
Он је нагласио да треба да се дивимо и радијемо овој свјетлости Преображења.
– Господ је просијао, Његово тијело, људско тијело које је узео од наше свагда Дјеве Марије просијало је свјетлошћу божанства. Тиме нам је показао да су наша тјелеса кадра и причасна тој свјетлости небеској, божанској и превјечној. Тијело које труне оно бива извор свјетлсоти божанства. И не само да је оно извор свјетлости божанства, него сва наша тјелеса бивају причасна тој свјетлости. О тој свејтлости говоре многи оци Цркве, посебно исихасти Григорије Палама, који говори о таворској свјетлости – нагласио је о. Александар.
Зато је овај велики празник за нас спасоносан, јер нам говори и свједочи да сви ми можемо бити богови по благодати и богови по тој свјетлости која извире из Христа и нас обасјава, рекао је о.Александар.
– До те свјетлости се долази тако што се приближавамо Христу, тако што својим душава растјерујемо и истјерујемо из својих душа мрак незнања, мрак невјере, мрак порочности, мрак сујете и гордости и сваке друге страсти. То све помрачује нас и док год носимо неки порок, док год смо у неком грехопаду, тад немамо свјетлости и нисмо способни да се причетимо том божанском свјетлошћу – казао је о. Александар.
Позвао је зато сабране на очишћење.
– Ово су не случајно дани поста, дани подвига и дани молитвне. Очистимо се постом, очистимо се молитвом, да бисмо били причасници те нестворене свјетлости. И још једно, измиримо се једни са другима, јер ако нисмо једно између себе у једној Цркви, тијелу Христовом, онда не можемо ни бити једно са Христом, онда не можемо ни бити ни пребивати у свјетлости Христовом – закључио је о. Александар.
