У 35. недјељу по Духовима, 7. фебруара 2021. љета Господњег, када наша Света црква молитвено пославља Светог Григорија Богослова, Преподобног Публија и Светог преподобномученика Григорија Пећког, молитвено је било у острошкој светињи.
Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат архимандрит Мирон, а саслуживали су му јеромонах Владимир, јереји Стефан Миловановић парох у Беранама и Ранко Радоњић саслужитељ острошки, као и јерођакон Зосима.
У евхаристијском сабрању молитвено је учествовало острошко монаштво и вјерни народ.
Прије причешћивања вјерних, сабране је ријечима празничне бесједе поучавао о. Стефан, који је подсјетио на причу из Светог јеванђеља о слијепом просјаку који је стајао крај пута, када је Господ ишао ка Јерихону.
– Кад је чуо да Господ долази, када је запитао ко пролази, они му рекоше да Господ пролази. Када је чуо за Господа као Онога који једини моће да га исцијели, да попуни све његове недостатке, и све његове тјелесне и духовне мане да надомјести, они који су били око њега ближњи су му говорили да пусти то, да се склони и да ућути, али он је наставио, био је упоран да дође до Господа. Онда када је Господ рекао ко Га то зове, овај га је исповиједио на лицу мјеста и рекао помилуј ме Господе Сине Давидов. Дакле, исказао своју вјеру упркос бројним недостацима које је имао, бројним искушењима кроз која је пролазио. Господ му је рекао, шта хоћеш ти од мене. Ми се данас често Господу обраћамо најчешће са неком молбом, да нешто тражимо за своје тјелесно укрјепљење или материјално осигурање. Али ријетко кад му благодаримо. Наша вјера се данас најчешће своди на то да тражимо молитву за здравље, за женидбу, за удају, да тражимо молитву да направимо кућу, да нам дјеца буду здрава. Али се не сјетимо да кажемо Господу хвала Ти. Хвала што си ми дао и оволико какав сам недостојан и какав сам грешан – казао је о. Стефан.
Он је подјсетио да га је Господ исцијелио, препознао је његову вјеру по његовом труду и дао му исјељење тако да сви прославе Господа.
– Неко од нас се роди са неким тјелесним недостацима, неко са духовним недостацима, али у Господу не постоје недостаци. Јер и то што смо се родили, родили смо се по Божијем благослову и баш такви, да би Господ кроз нас пројавио своју силу, своје васкрсење, љубав као врхунац човјечијег и божанског осјећаја који треба да влада међу свима нама. Имамо молитву коју читамо на Светом крштењу. Она каже да је Господ све у човјеку устројио, сва чула на једном мјесту, с разлогом. Господ нам је дао сва та чула да видимо, чујемо, осјећамо тјелесно и емотивно. Господ дозвољава патњу, како бисмо се ми призвали ка Њему, како бисмо се покајали, како бисмо се окретањем ка Њему, окренули једни ка другима. Како не бисмо били они који коре човјека коме треба помоћа, него како бисмо били они који су га принијели Господу. Да једни друге приводимо Господу, а не да гурамо од Господа – нагласио је о. Стефан.
