Дан када се обиљежава спомен на страдање Светог Јована Крститеља, Усјековање његове свете главе, молитвено је прослављен у острошкој светињи у сриједу 11. септембра 2019. љета Господњег.
Светом Литургијом у цркви Свете Тројице началствовао је јеромонах Јеротеј, острошки сабрат, а саслуживали су му јереј Шпиро Живковић, морињски парох и јерођакон Роман.
Одговарала је острошка братија, а евхаристијском сабрању присуствовало је острошко монаштво и вјерни народ.
Сабрани који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето Причешће.
Света Литургија одслужена је и у Горњем Острогу.
Заједничарење је настављено у манастирској гостопримници.
ИЗ ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА светог Николаја Охридског и Жичког
Усековање главе Св. Јована Крститеља
Ирод Антипа, син старога Ирода, убице младенаца Витлејемских у време рођења Господа Исуса, беше господар Галилеје у време проповеди Јована Крститеља. Беше тај Ирод жењен ћерком некога арабског кнеза Арете. Но Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју закониту жену и незаконито узе себи за сожителницу Иродијаду, жену свога брата Филипа, који беше још у животу. Против овог безакоња уста Јован Крститељ и силно изобличи Ирода. Ирод га баци у тамницу. За време једнога пира у свом двору у Севастији Галилејској играше пред гостима Саломија, ћерка Иродијадина и Филипова. И пијани Ирод, занесен том игром, обећа играчици дати што год буде од њега искала, ма то било и половина царства. Наговорена од своје мајке Саломија заиска главу Јована Крститеља. Ирод нареди те Јована посекоше у тамници и донеше главу његову на тањиру. Ученици Јованови ноћу узеше телосвога учитеља и чесно сахранише, а Иродијада избоде иглом језик Јованов, па главу закопа на неко нечисто место. Шта је даље било с главом Јовановом може се читати под 24 фебруаром. Али убрзо постиже Божја казна ову групу злотвора. Кнез Арета, да опере част своје ћерке, удари с војском на Ирода и потуче га до ноге. Поражени Ирод би осуђен од кесара римског Калигуле на прогонство најпре у Галију а по том у Шпанију. Као изгнанци Ирод и Иродијада живеше у беди и понижењу, док се земља не отвори и не прогута их. А Саломија погибе злом смрћу на реци Сикорису (Сули). Смрт св. Јована догодила се пред Пасху, а празновање 29 августа установљено је због тога што је тога дана освећена црква, коју подигоше на гробу његовом у Севастији цар Константин и царица Јелена. У ту цркву положене су и мошти ученика Јованових: Јелисеја и Авдије.