Драга Браћо и сестре, не провјеравајући аутора пјесме, грешком смо потписали да је аутор пјесме Ивана Конатар, а у ствари је г. Бранко Конатар. Пјесма је објављена у књизи ДАР И ДВОР, коју је објавио ПАРТЕНОН из Београда о Часном посту 2005. године.
СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ
Уснуо си срцем будним,
И стекао милост многу,
Да молиш и да Tе моле,
Дајући себе Господу Богу.
Молитвом си вјери на стражи,
Да заштитиш род од оног што куша,
Прислонио сузу уз стијење,
Па се грију и камен и душа.
Свети оче, што узимаш на се,
Невоље оних који пате,
То Господ хоће Тобом да их спасе,
Кад се од Тебе, без невоље врате.
То знају они што долазе, необувени да Ти љубе руку,
У гнијездо спаса обишло о небу,
Да наду узму и оставе муку.
Погледу Твоме што мрак топи,
Осим суза, ни ја немам ништа,
Да приложим докле крст цјеливам,
У дому Твога боравишта.
Опрости, Свети, сирота што сам,
И благослови имовину моју,
Коју прилажем у ризнице Твоје
Више немам, или није моје.
Бранко Конатар
