Поводом молитвеног сјећања на страдање Претече и Крститеља Господњег – Усековање главе Светог Јована, у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу одслужена је Литургија у понедјељак 15. по Духовима, 11. септембра 2017. године.
Светом службом Божијом началствовао је јеромонах Јеротеј сабрат острошке обитељи,а саслуживали су му јерођакони Зосима и Роман.
Одговарала је острошка братија.
Евхаристијском сабрању присуствовало је бројно монаштво и вјерни народ, а они који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето Причешће.
Заједничарење је настављено у манастирској гостопримници.
Како је на данашњи дан спомен на страшно страдање Светог Јована Крститеља и Претече, наша Света Црква установила је да се на овај дан увијек пости.
УСЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА
Свети Јован Крститељ и претеча Господа нашег Исуса Христа, својом смрћу је претходио добровољној смрти Спаситеља нашег. Пострада овај светитељ за време цара Антипа, сина старог цара Ирода убице Витлејемске деце, због своје проповеди у Галилеји. Осудио је Свети Јован овог цара зато што је отерао своју закониту супругу, кћерку арабског цара, убио свог брата Филипа и узе његову жену. Учинивши све то, светитељ му не отрпе те га изобличи пред свима. Уплаши се осрамоћени цар, те га баци у тамницу, али не смедоше га погубити, јер га многи сматраше за великог пророка. Братова жена, Иродијада која и учини све то, уплаши се пророчких речи те наговори своју кћер, Соломију да од цара Ирода на дар затражи светитељеву главу. И не могавши одбити, Ирод, очаран њеном лепотом и заносном игром учини што му би затражено и погуби Јована, а главу његову изнесе пред присутне госте. Плашећи га се мртвог, Иродијада није дозволила да му се глава састави са телом, него се сахрани одвојено од тела. После тога, сви виновници овог гнусног злочина завршише трагично. Смрт Јована Крститеља догодила се пред Пасху (јеврејски празник), а празнује се 11 септембра и тог датума је установљено празновање због тога што је подигнута и освећена црква, коју су над његовим моштима подигли цар Константин и царица Јелена у част и захвалност овом угоднику Божје
