У седму суботу по Васкрсењу Христовом, 3.јуна 2017. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља свете равноапостолне Цара Константина и Царицу Јелену, у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу одслужена је Света Литургија.
Началствовао је јереј Никола Зечевић никшићки парох, а саслуживали су му јереј Радмило Чизмовић пјешивачки парох и сабрат острошке обитељи јерођакон Зосима, уз молитвено учешће бројног острошког монаштва и вјерног народа.
Након причешћивања вјерних, саслужитељи су одслужили парастос за упокојене, поводом духовских Задушница које се увијек обиљежавају у суботу пред велики празник Силаска Светог Духа на апостоле.
Цар Константин је 313. године Миланским едиктом признао Хришћанство и укинуо прогон Хришћана, а његова мајка Јелена била је благовјерна Хришћанка која је током посјете Јерусалиму пронашла Часни Крст Господњи и сазидала на Голготи цркву Васкрсења Христовог. Данас се Српска Праволсавана Црква молитвено сјећа и Свете Јелене Дечанске, сестре Светог краља Стефана.
Свети цар Константин и царица Јелена
Родитељи Константинови беху цар Констанције Флор и царица Јелена. Флор имаше још деце од друге жене, но од Јелене имаше само овога Константина. Три велике борбе имаше Константин кад се зацари: једну против Максенција, тиранина у Риму, другу против Скита на Дунаву и трећу против Византинаца. Пред борбу са Максенцијем, када Константин беше у великој бризи и сумњи у успех свој, јави му се на дану пресјајан крст на небу, сав окићен звездама, и на крсту стајаше написано: овим побеђуј. Цар удивљен нареди да се скује велики крст, сличан ономе што му се јави, и да се носи пред војском. Силом крста, он задоби славну победу над бројно надмоћним непријатељем. Максенције се удави у реци Тибру. Одмах потом Константин изда знаменити Едикт у Милану 313. године, да престану гоњења хришћана. Победивши Византинце, он сагради диван престони град на Босфору, који се од тада прозва Константинопољ. Но пред тим Константин паде у тешку болест проказну. Жречеви и лекари саветоваху му као лек купање у крви заклане деце. Но он то одби. Тада му се јавише апостоли Петар и Павле и рекоше му да потражи епископа Силвестра који ће га излечити од страшне болести. Епископ га поучи вери хришћанској и крсти, и проказа ишчезе са тела царевог. Када наста раздор у цркви због смутљивог јеретика Арија, цар сазва I васељенски сабор у Никеји 325. године, где се јерес осуди, а Православље утврди. Света Јелена, благочестива мајка царева, ревноваше много за веру Христову. Она посети Јерусалим и пронађе Часни Крст Господњи, и сазида на Голготи цркву Васкрсења и још многе друге цркве по Светој Земљи. У својој осамдесетој години представи се ова света жена Господу 327. године. А цар Константин надживи своју мајку за десет година и упокоји се у својој шездесет петој години у граду Никомидији. Тело његово би сахрањено у цркви Светих Апостола у Цариграду.
Из ЖИТИЈА СВЕТИХ преподобног Јустина Ћелијског
