Празник Крстовдан посвећен Часном Крсту Христовом и првим хришћанима који су први примили вјеру Христову, који се прославља уочи великог празника Богојављења, 17. јануара 2017. љета Господњег, молитвено је прослављен у острошкој светињи.
Након Царских часова и Вечерње службе, у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу одслужена је Света Литругија.
Началствовао је јеромонах Јеротеј сабрат острошке обитељи, а саслуживали су му јереји Радмило Чизмовић пјешивачки парох и Илија Зекановић команско-бандићки парохм, као и јерођакони Роман и Зосима.
Након причешћивања монаштва и вјерног народа, о. Јеротеј са саслужитељима освештао је крстовданску воду.
Сабрани су потом узимали освећену воду, а о. Јеротеј их је кропио водом, након чега су свештеници крстовданском водом кропили све манастирске просторије, по старом обичају.
+КРСТОВДАН+
Римски цар Максенције чинио је многа зла народу, гонећи и мучећи хришћане, те Римљани послаше писмо цару Константину, да их избави и спасе од тога. Цар Константин, поче пријатељски убеђивати Максенција да престане са злоделима, али он не послуша, те Константин би принуђен да крене у поход на Рим, и ту би побеђен Максенције, силом и дејством Часног Крст. Велики цар Константин, победоносно уђе у Рим, где га народ дочека са великом радошћу и почастима. А сам цар узносаше велику благодарност Богу, који му силом Часног и Животворног Крста дарова победу. У ту част он постави усред Рима на високом стубу Крст и написа на њему: „Овим спасоносним знамењем ослобођен је овај град од насилничког јарма“.
Царица Јелена у Јерусалиму, сазнавши где је закопан Часни Крст, поруши Венерин храм и испод њега нађе 3 крста. Тада јој патријарх Макарије рече да стави један по један на мртваца којег су проносили. Када су ставили трећи крст, мртвац оживе. Царица направи сребрни ковчег и у њега положи Часни Крст и од тада се празнује ВОЗДВИЖЕЊЕ (Подизање) Часног Крста. Она са собом понесе само део овог Часног Крста Господњег и свете клинце, којима је Исус Христос био прикован за тај Крст, а сам Крст положи у сребрни ковчег и предаде га патријарху Макарију. Блажени цар Константин положи животворно дрво у златан ковчег, а свете клинце, царица Јелена баци у Јадранско море, а један цар укова у свој шлем, један у ђемове на узди свог коња. По повратку свете царице Јелене из Јерусалима у Византију, христољубиви цар Константин начини три велика крста, према броју јављених му у ратовима: први у Риму, други у Византији, а трећи, након победе над Скитима на Дунаву. Он начини три крста и написа на њима: ИС ХС НИКА – Христос побеђује. Нека је и од нас Њему част, слава и поклоњење сада и увек и кроза све векове. Амин.
Када је цар Хозроје освојио Јерусалим, однео је са собом и Часни Крст. После 14 година, цар Ираклије га је вратио у Јерусалим. Носио га је на леђима. Али, наједном стаде, не могавши ни корак даље. Патријарх Захарија виде ангела који спречава цара да у раскошном оделу иде под Крстом, и то путем којим га је Господ носио бос и понижен. И цар у бедном оделу и бос унесе Часни Крст у храм Васкрсења.
Вода освећена на тај празник, који се слави увјек уочи Богојављења када се у православним црквама наставља обред водоосвећња, дијели се вјерницима и чува у кућама ради здравља. Тај празник, у српском народу познат и као Зимски Крстовдан, слави успомену на прве хришћане – катихумене или оглашене – који су примили хришћанску вјеру и прве поуке нове вјере. Зимски Крстовдан је непокретан празник, али не и заповједни, за разлику од Крстовдана који је обиљежен црвеним словом у календару СПЦ и слави се 27. септембра, као успомена на проналажење Часног Крста, на којем је на Голготи разапет Христос.
