8. oktobra, kada naša Sveta Crkva molitveno proslavlja svetog Sergija Radonješkog, odslužena je Sveta Liturgija u crkvi Svete Trojice u Donjem ostroškom manastiru. Načalstvovao je jeromonah Sergije uz sasluženje jereja Draženka Ristića paroha iz Šavnika i sabrata ostroške obitelji jerođakona Zosime.
Na kraju Svete Liturgije osveštani su kolač i žito u ime Svetog Sergija Radonješkog, koji je imendan jeromonaha Sergija, sabrata ostroške obitelji. Nakon toga svi su pozvani u gostoprimnicu i trpezu ljubavi.
Sveti Sergije Radonješki
U prvoj polovini XIV veka nedaleko od Moskve pojavila se poznata Trojice-Sergijeva Lavra. Osnovao ju je prepodobni Sergije Radonješki (u svetu Vartolomej). Teško je dostojno oceniti ulogu koju je ovaj čovek odigrao u ruskoj istoriji. Prepodobni Sergije Radonješki posle sebe nije ostavio nijedan zapisan red. Ne samo to, uvek je izbegavao da nekoga otvoreno poučava. Zato se može reći da je učenje prepodobnog Sergija Radonješkog – njegov život. Kratko vreme pre smrti Sergije Radonješki je zaveštao svojim monasima da „imaju čistotu duševnu i telesnu i iskrenu ljubav“, „da se ukrašavaju smirenjem“, „da čuvaju međusobnu slogu“, „da nimalo ne cene čast i slavu u ovom životu, već da umesto toga očekuju nagradu od Boga, naslađivanje večnim nebeskim dobrom“. U suštini, u ovom zaveštanju su u kratkoj formi izražene sve glavne komponente ideje „uzvišenog žitija“. Propovedajući „uzvišeno žitije“ Sergije Radonješki je pozivao monašku bratiju pre svega na potpuno odricanje od svetskih sablazni – bogatstva, vlasti, mržnje, nasilja. Prirodno je da se i sam Sergije obavezno pridržavao svojih zapovesti, čime je još za života stekao svenarodnu ljubav i veliki moralni autoritet, ne samo kod običnih ljudi, već i kod aristokratije iz ovog vremena. Zbog toga Sergije nije bio samo duhovno lice, već i sudija, koji je preuzimao na sebe misiju posrednika. Sergije je „tihim i krotkim rečima“ mogao da utiče na najgrublja i najokorelija srca; vrlo često je mirio knezove koji su bili u neprijateljstvu, nagovarao ih je da se potčinjavaju velikom moskovskom knezu (na primer, rostovskog kneza – 1356., nižnje-novgorodskog – 1365., rjazanjskog Olega i dr.). Zahvaljujući tome u vreme Kulikovske bitke skoro svi ruski knezovi su priznali vlast Dimitrija Donskog. I ruski knezovi su nastupili kao jedinstvena snaga protiv tataro-mongolske vojske. Po žitiju, Sergije Radonješki je učinio mnogo čuda. Ljudi su dolazili kod njega iz različitih gradova radi iscelenja, a ponekad čak i samo zbog toga da bi ga videli. Kako tvrdi žitije, jednom je vaskrsnuo dečaka, koji je umro na očevim rukama dok je ovaj nosio dete kod sveca radi iscelenja. Ruska Pravoslavna Crkva je kanonizovala Sergija Radonješkog i on je jedan od najpoštovanijih svetaca.
