У 15. недељу по Духовима, 2. октобра, када наша Света Црква молитвено прославља Свете мученике Трофима, Саватија и Доримедонта, одслужена је Света Литургија у цркви Свете Тројице у Доњем острошком манастиру. Началствовао је протојереј Раде Радовић, колашински парох, а саслуживали су му протојереј Бојан Димитријевић из Крагујевца, јереји Владимир Ћировић из Крагујевца, Живко Миловић из Пирота, Данијел Ружичић из Бања Луке, Иван Пауновић из Чачка и сабрат острошке обитељи јерођакон Зосима.
Велики број вјерника, који су из разних крајева дошли на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотворцу молитвено је учествовао у Светој служби Божијој.
Прије причешћивања вјерних, бесједио је пиротски пароох јереј Живко Миловић. Он је заблагодарио Високопреосвећеном Митрополиту Амфилохију и братији острошке светиње и допуштењу Божијем Светог Василија, што су њега и саслужитеље удостојили служења Свете Литургије у Острогу.
-Данашње Јеванђеље, Ријеч Божија, која нам казује о тајни Бога, тајни човјека. Питаше један законик Господа, који су то начини, које су то заповијести које су најважније? А Господ открива њему и свима нама двије највеће заповијести. Кажу свети оци, када би требало Јеванђеље да се сажме у двије реченице, то би биле ове двије реченице. ”Љуби Господа Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом и Љуби ближњега свога” – казао је о. Живко.
Он је подсјетио да свети оци говоре да не можемо љубити Бога кога не видимо, ако претходно не љубимо ближњега кога видимо поред себе.
-Хришћанин се препознаје као Хришћанин, ако је сасуд љубави, ако не само да чини добро онима који му чине добро, јер то чине и људи овога свијета, него Хришћанин је Хришћанин, ако га неко наљути, повриједи, ако неко чини оно што њему баш и не годи, а он трпи, али не себе ради, него Бога ради. Хришћанин се препознаје као Хришћанин, ако све што у животу ради, Бога ради. Људи се дијеле на оне који се муче у овоме свијету Христа ради и оне који се муче у овоме свијету себе ради. Нема на овоме свијету ниједног човјека, да не носи крст свој – казао је о. Живко.
Он је такође рекао да су највеће божанске заповијести вјера, нада и љубав, а да је љубав као највећа нераскидиво повезана са жртвом, а да је жртва управо тај наш крст који носимо.
-Не можемо, драга браћо и сестре, изразити љуба ни према човјеку, ни према богу, ако нисмо спремни да се жртвујемо, а висину жртве показао нам је сам Господ наш Исус Христос, а то је акда смо спремни за некога да дамо и да положимо живот свој. Такву спремност имали су светитељи, такву спремност носио је у свом срцу Свети Василије Острошки. Дошли смо код њега да га замолимо да нам опрости гријехе наше, да умије нашу душу благодаћу и љубављу и да га замолимо да нам буде помоћник гдје год ходили – казао је о. Живко.
Бројно монаштво и вјерници, који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето Причешће.
