Svečano proslavljanje praznika Svetog Petra Koriškog počelo je u srijedu veče služenjem Petohljebnice u Crkvi Svete Trojice u Donjem Manastiru Ostrogu, gdje je vjerni narod cjelivao djelić moštiju Svetitelja. Na sami praznik odslužena je Sveta Liturgija kojom je načalstvovao arhimandrit Stefan Šarić, a sasluživali su protosinđel Pavle, namjesnik manastira, arhimandrit Miron, jeromonah Panaret, jerođakon Zosima, sabraća ostroške obitelji i sveštenici Zoran Milikić i Siniša Šinik (Karanovci kod Banja Luke). Pričestio se veliki broj vjernika, a svečano je bilo i u ostroškoj gostoprimnici gdje je upriličeno posluženje.
O svetom Petru Koriškom
Kada Srpska zemlja i narod koji živi u njoj primi svetlost Hristovog Evanđelja, i kada se apostolskim delima i podvizima bogonosnog oca našeg Save i ostalih bogougodnika srpskih učvrsti blagočešće među Srbima, tada zasijaše mnogi bogougodni svetilnici po Srbiji i čitavom Balkanu. Među takvim podvižnicima osobito se proslavi ovaj prepodobni i bogonosni otac naš Petar, koji se podvizavaše u Koriškoj pustinji kraj Prizrena. Njegov život i podvige opisa hilandarski monah Teodosije (pisac i žitija Sv. Save Srpskog), koji je na poziv koriškog monaha Grigorija dolazio u Prizren i okolinu i od verodostojnih svedoka i monaha očevidaca doznao za sveti život i bogougodne podvige i čudesa ovoga prepodobnog. Mudri Teodosije je potom napisao i službu prepodobnom Petru Koriškom.
Bogonosni otac naš Petar beše rodom iz hvostanskog kraja u oblasti Dioklitiji, kako se onda zvala pokrajina oko današnje Peći. Selo njegovo zvaše se Unjemir, a to je današnji Ujmir kraj Peći. Roditelji mu behu pobožni i čestiti hrišćani, koji ga po rođenju krstiše i dadoše da se uči svetim knjigama. Još u mladosti blaženi Petar ispoljavaše blagodat Božju koja beše i koja imaše biti na njemu, jer od detinjstva beše krotak i smeran, bezlobne duše i nezlobiva uma. Zbog ovoga on izbegavaše dečje igre i sve nekorisne družbe i zabave, što roditelje njegove ne malo žalošćaše. Umesto svega drugoga Petar se usrdno truđaše u postu, molitvi i pohađanju hrama Božjeg, i u učenju božanstvene nauke reči Božje. Iz Svetoga Pisma on shvati da radi ljubavi Božje treba ostaviti sve na svetu, pa i same roditelje, i zato mu duša žuđaše da se posvetn služenju Bogu u samoći i otšelništvu. Kada mu uskoro umre otac on beše gotov da se udalji iz doma i sveta, ali ga majka preklinjaše da nju i mlađu sestricu, koju imaše, ne ostavlja samotne i sirote. Prepodobni se smilova na majčina preklinjanja i preuze na se upravljanje kućom, ali svoje podvige posta i molitve ne umanji nego ih naprotiv udvostruči. On krotko oraše svoju njivu na jednom slepom volu, koji po smrti prepodobnoga na čudesan način prepoznade palicu svoga gospodara. Uz telo svoje prepodobni nošaše grubu vlasenicu, i to niko ne znađaše osim majke koja beše primetila njegovo naglo telesno slabljenje. Ali se majka bojaše da mu išta primeti, iz straha da ih ne ostavi i ode u pustinju. No uskoro se i majka preseli ka Gospodu, te prepodobni mogaše ispuniti svoju davnašnju bogougodnu želju.
Ostavši sam sa mladom sestrom svojom, blaženi Petar je pitaše hoće li da se uda, jer je ne mogaše ostaviti tako mladu i nezbrinutu. No sestra takođe ljubljaše devstvenost i čistotu, i ne željaše da ostavi brata nego ga moljaše da i nju uzme sa sobom, obećavajući mu da će se podvizima njegovim posta i molitve i ona podvizavati. Tada joj on smireno reče: “Volja Gospodnja neka bude!” Zatim izađe sa sestrom iz svoga sela i u crkvi svetih Apostola Petra i Pavla, nedaleko od sela, primi monaški postrig od jednog starca monaha koji je u toj crkvi živeo. Tu prepodobni sagradi posebne kelije sebi i sestri, gde se obadvoje podvizavahu u postu i molitvi. Podvizavao se prepodobni vrlo tvrdo i istrajno, i u teškoj borbi s demonskim iskušenjima pokazao se pobedonosnim, kao što će se dalje pokazati. Njima dvoma dolažahu srodnici i poznanici i donošahu im što im beše potrebno za život, no blaženi Petar ne beše time zadovoljan i predloži sestri da se udalje na drugo mesto, što sestra odmah i prihvati. Oni se udaljiše u drugo mesto, gde opet beše blizu crkva svetog Apostola Petra, ali se ni tu njihova vrlina ne sakri od čestih i mnogih posetilaca.
Čitajući Žitija svetih i bogonosnih drevnih Otaca prepodobni željaše da se oda većim usamljeničkim, molitveno-tihovalnim podvizima, ali to ne mogaše da učini zbog sestre svoje. Zato se u srcu reši da Boga radi ostavi sestru i tajno se od nje udalji. No kada on to pokuša sestra ga primeti i brzo ga sustiže. Tako oni putovahu zajedno i dođoše do gore visoke iznad grada Prizrena, povrh sela koje se zvaše Koriša (danas Kabaš). Behu se oboje umorili i zastadoše da se odmore. Od silnog umora sestra odmah zaspa i spavaše tvrdim snom. Tad se prepodobni pomoli Bogu i reši da ostvari svoju nameru: da Boga radi i većih podviga radi ostavi i sestru i udalji se u neku skrivenu raspuklu stenu. U toploj molitvi sa suzama Bogu on govoraše da ovo čini iz ljubavi prema Bogu, Kome i prepušta na brigu i zaštitu svoju sestru i njene podvige devičanstva i čistote. Za sebe iskaše da mu Bog podari da početak pokajanju postavi, Bogu posluži, i spasenje zadobije. Posle tople molitve oseni sestru krsnim znamenjem, i udalji se od nje plačući i sam zbog rastanka. Probudivši se, sestra ga zvaše po imenu, i ne našavši ga gorko plakaše: “Goro Božija sveta, govoraše ona, molim da smrt u tebi nađem. Makar mi ti budi milostiva, primi i mene ovde, i daj da ne izađem iz tebe do groba. Jer u svet vratiti se ili u njemu biti ne volim, niti sam dostojna da živim ne videći gospodina brata mojega”. Plačući tako i ridajući sestra otide među narod i tamo tajno požive u devstvenosti i celomudriju, dok se ne prestavi Bogu u ugodnosti Njemu kako je brat beše naučio. Za njeno prestavljenje doznade i prepodobni i toplo iz srca blagodaraše Bogu, Kome se uvek moljaše za njeno spasenje.
Potom se prepodobni Petar uspe na goru vrlo visoku i nađe u jednoj steni sebi pećinu, gde se nastani i svoje podvige produži. Mrazem smrzavan i suncem opaljivan, prepodobni se hranjaše samo divljim biljem i gorkim bukovim žirom, tako da u telu provođaše življenje bestelenih bića. Jer on beše nepoštedan i nemilosrdan neprijatelj telu svome, da bi ga od strasti očistio i u žrtvu čistu i živu Bogu prineo. Okolne zveri ne uznemiravahu prepodobnoga nego sa njim u miru življahu, ali ga zato demoni napadahu i preko jedne zmije u pešteri neprestalno uznemiravahu. Noću mu se demoni glasovima njegove sestre javljahu, kao moleći ga da je od zverova izbavi i u svoju pećinu primi. No prepodobni znađaše za takva i slična lukavstva besovska, i zato neprekidno pojaše psalme i pesme duhovne Bogu. Kada mu najzad dosadi često šištanje spomenute zmije u pećini, on se usrdno Bogu moljaše i četrdeset dana strogo pošćaše, prizivajući i Anđela Gospodnjeg u pomoć, pa najzad izađe iz pećine i imenom Hristovim stade tu ljutu zmiju progoniti iz stene. Tada se pred njim pojavi sjajni Anđeo Gospodnji, a starac od sjaja njegovog uplašen posrnu, no Anđeo ga prihvati i reče: “Ne plaši se od mene, ja sam Mihailo, Arhistratig sila Gospodnjih, i gle, pošto si molio, sada sam ja od Njega poslan i dođoh da prognam lukavu zmiju, koja ti pakost čini. Sada ćeš videti slavu Boga našega!”. I Arhanđeo s mačem odmah progna zmiju, a starcu reče: “Mir tebi, dušo koja tražiš Gospoda! Vide li slavu Boga našega? Gle, molbu tvoju Bog preko mene ispuni, i pokvarena i lukava zmija više nikada neće doći. Pazi na sebe i jačaj u Gospodu, jer ćeš mnoge napade morati da podneseš od zlih duhova koji ti ovde zavide, ali ih se ti nemoj bojati i ne plaši se njihova zastrašivanja, nego im se imenom Gospodnjim suprotstavi i oni će otići posramljeni”. I Arhistratig odmah postade nevidljiv. Prepodobni sav u trepetu i velikom smirenju, bijući se u prsa svoja, govoraše: “Ko sam ja, u strastima pocrneli i u gresima ogrezli i usmrdeli, te si Ti, Gospode, poslao u pomoć meni Tvog preslavnog i presvetlog vrhovnog Anđela!” I ušavši u pećinu on sa suzama zablagodari Bogu i Njegovom Arhanđelu za ovo čudo.
Po ovom viđenju prepodobni se dade na još veće podvige, i dostiže takvu čistotu uma da je sve đavolske zamke prozirao i molitvom i tihovanjem ih pokidao. Đavo se osobito staraše da prepodobnoga odagna iz pećine i sa stene. Jednoga dana navali na njega u vidu velikog oblaka crnih gavranova koji hoćahu da mu oči iskopaju, no prepodobni ih odagna molitvama i proiznošenjem ispovedanja vere (tj. čitanjem Simvola vere). I mnoge druge pakosti i priviđenja pričinjavaše mu lukavi demon, ali svetitelj sva iskušenja i zlostavljanja trpljaše, znajući da sve to vidi Bog, Koji će ga za trpljenje nagraditi. Nenasitom ljubavlju prema Bogu, on revnosno ulažaše u sve veće borbe, tako da se i sami besi od njegovog stradalničkog trpljenja sramljahu. Jer oni ga o stene ranjavahu i htedoše mu na svaki način doći glave, ali mu ništa ne mogahu. Oni mu prećahu i gonjahu ga, govoreći da je stena i pećina njihovo prebivalište, i zastrašivahu ga u vidu raznih zverova i drugih demonskih maštarija. Na sve njihove zamke prepodobni odgovaraše sve usrdnijom molitvom i moljenjem Bogu, a demonima govoraše: “Ako bi i još veće mnoštvo pukova vaših na mene navalilo, neće se bojati srce moje. Ako me napadnete, pokazaću smelost svoju protiv vas u ime Boga mojega”. A k Bogu vapijaše: “Gospode, pomozi mi! Smiluj mi se, Gospode, nemoćan sam, i duša se moja veoma zbunila”. I Gospod milostivi svagda uslišavaše molitvu sluge Svoga. Demoni pokušavahu da ga navedu na pomisli gordosti i samopreuznošenja, no prepodobni se ograđivaše božanskim smirenjem, jer svagda govoraše: “Ja sam prah i pepeo” (1 Mojs. 18, 27) pred Gospodom mojim, i ništa bez Njega ne mogu učiniti. Zato je i post moj i trpljenje moje ovde u pustinji, jer je On Bog moj, i Spasitelj moj, i Zaštitnik moj, i u Njega se uzdam”.
Posle ove sjajne pobede nad svim iskušenjima demonskim Gospod ukrepi prepodobnoga i ispuni ga radosti neiskazane javljanjima božanske svetlosti u pećini njegovoj danju i noću. Ovo svetlosno viđenje potraja mnogodnevno, tako da se sveti jedino njime naslađivaše i na ionako hudu hranu svoju potpuno zaboravljaše. Raspaljen ljubavlju prema Gospodu svom i Spasitelju, on samo ponavljaše reči Davida psalmopevca: “Žedna je duša moja Boga jakoga i živoga. Kada ću doći i javiti se pred Bogom mojim?” (Ps. 41, 2). U ovakvim podvizima nadljudskim i vrlinama ravnoangelnim prepodobni prožive i ostale godine života svoga na zemlji, uvek se duhovno veseleći i Bogu za sve blagodareći. A đavoli se više ne usudiše ni da mu se približe, jer ih blagodat Božja koja beše u prepodobnome, uvek daleko odgonjaše. No prepodobni se od toga nimalo ne pogordi, već sa strahom i trepetom građaše svoje spasenje, uvek se sećajući reči Apostolove: “Hristos dođe u svet da spase grešnike, od kojih sam prvi ja” (1 Tim. 1, 15). On do kraja života svoga sebe osuđivaše i svagda pred Gospodom smiravaše.
No Gospod ne htede da ovaj svetilnik ostane svetu nepoznat, te uputi k njemu neke bogoljubive inoke. Došavši k prepodobnome oni ga zamoliše da ih primi i isposničkom življenju nauči, što prepodobni, predviđajuđi svoj skori odlazak Bogu, rado prihvati i blagoslovi ih da žive u pećinama ispod njega. Pred smrt ih zamoli da mu u steni u pećini useku u kamenu mesto za grob, gde će ga po smrti njegovoj položiti. Zatim im na njihovu molbu ispriča svoje žitije i podvige, pa se onda po ljudskoj prirodi nešto malo razbole. Potom se pričesti božanskim i životvornim Tajnama Hristovim, izgovarajući ove reči: “Slava Bogu za sve!” Najzad se još jednom toplo pomoli, govoreći: “Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, primi u miru dušu moju i udostoji me da prođem kroz vazduh i pokraj duhova lukavstva neuznemireno i bez prepreke, bez opasnosti i njihove pakosti, uz pomoć i odbranu Tvojih svetih Anđela, i vođen i sprovođen njima tamo gde ću se Tebi, Bogu mojemu, pokloniti i od Tebe primiti nagradu po velikoj milosti Tvojoj i bez osude za mnoga moja zla dela”. Zatim dade bratiji poslednji celiv i mirno predade dušu svoju u ruke Gospoda svoga, Koga je od detinjstva toliko zavoleo i usrdno Mu podvižnički služio do duboke starosti. Upokoji se 5. juna 1270. (ili 1275.) godine za vladavine srpskog blagovernog kralja Uroša. One noći kad se prepodobni upokojio videla se svetlost od mnogo sveća u njegovoj pećini i čulo se angelsko pojanje. Od bratije je nađen ujutro gde počiva u kamenom grobu umotan u vlasenicu, sjajnoga lica i pećine prepune blagouhanoga mirisa. Gospod uskoro proslavi i sasušene podvizima mošti prepodobnoga, jer darom čudotvorstva i miomirom izobilno ih obogati. Zato se k njima stadoše sticati mnogobrojni vernici sa raznih strana, i po veri svojoj utehu i isceljenja od njih dobijati.
Uskoro zatim peštera prepodobnoga bi pretvorena u crkvu Božju, i car Dušan (1331 -1355 g.) je predade na upravu starom igumanu Grigoriju, a potom ona postade metoh manastira Hilandara. Neki delovi moštiju prepodobnog Petra biše odneti u Carigrad i na druga mesta, a krajem 16. veka monasi koriškog manastira skriše od Turaka ostatke svetih moštiju njegovih u pećinsku crkvu manastira u Crnoj Reci kod starog Kolašina, između Mitrovice, Peći i Novog Pazara, gde one i do danas počivaju. – Molitvama prepodobnog oca našeg Petra Koriškog neka Gospod i nas pomiluje i spase, kao blag i čovekoljubiv. Amin.
Tropar, gl. 1.
Kao pustinjski žitelj i u telu Anđeo i čudotvorac, pokazao si se Bogonosni oče naš Petre. Postom, bdenjem i molitvama, Nebeske darove si primio, isceljujući bolesti onih koji ti sa verom dolaze. Slava Onome koji ti je dao snagu, koji te je proslavio i koji kroz tebe daruje svima isceljenje.
Kondak, gl. 2.
Udaljivši se od ljudi, u pešterima kamenim i pećinama, si živeo, željama Božanskim i ljubavlju Gospoda tvoga, sveti Petre. Od Njega si i venac pravde zadobio: Moli se neprestano za naše spasenje.
KANON SVETOM PETRU KORIŠKOM
Pesma 1., glas 4.
Irmos: „Crvenog mora pučinu”
Meni što spomen tvoj pevati počinjem u Hrista molitvama svojim, prepodobni oče, blagodat Duha izmoli, molim se, da njome svetlo pohvalim svetlo življenje tvoje, Petre sveti, inoka pohvalo. Od mladosti uzrasta, prepodobni, bezmolvijem i krotošću i smirenjem ukrašen, ljubitelj božastvene zapovesti javio si se, početak premudrosti najpre strah Božji zavole.
Hristova ljubav kad dušu tvoju raspali, nepovratno od sveta pobegavši, u pustinju, oče, stigao jesi, gde postom i molitvama Duha Svetog riznica, Petre, da budeš, udostojio si se.
U borbi s besima po oštrom vučen kamenju plot svoju vide rastrzavanu i, kao verni rab Hrista Vladike svoga, Petre blaženi, radujući se, pretrpeo jesi.
Bogorodičan: Žene rađaju kao majke, ali ne ostaju deve kao ti, Devo Čista, niti je ijedna Boga rodila, osim tebe, Bogorodice Čista!
Sedalan, glas 8., Podoban „Premudrosti”
Bogorodičan: Rodila si Onoga, Koji je pre Tebe po Ocu predvečan i osta nepropadljiva, stoga Te, Bogorodice, iskreno ispovedamo, proslavljena Vladičice!
Katavasija „Otvoriću usta svoja”
Pesma 3.
Irmos: ,,Tvoji pojci, Bogorodice”
Uzdržanja ognjem strasti, oče, popaliv, sveća svetla čistotom javio si se; prosvetli duše naše, prepodobni, što spomen tvoj, Petre, s ljubavlju pojemo. Drvo u dolini uzdržanja, Petre blaženi, zasadio si se blagodaću Duha napajano i sada plodove dobrodetelji isceljenja pružaš pojcima spomena tvoga.
Žudnjom i ljubavlju za Gospodom svojim od ljudskog sažiteljstva udaljiv se, do neprohodnog mesta stigao jesi, te u peštere i raspuklo kamenje naseliv se, sam kao ptica poživeo jesi u Gospoda gledajući, Njegova ispunjavajući naređenja, od Njega i blagodat primiv, prepodobni, da isceljuješ bolesti i duhove da odgoniš, zato i sada vapijemo ti, oče, preblaženi Petre, moli Hrista Boga da grehova oproštenje podari štovateljima s ljubavlju svetoga spomena tvdga.
Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu i sada i uvek i u vekove vekova, Bogorodičen (dvaput)
U napasti mnogopletene upavši vragova vidljivih i nevidljivih, obuzet burom sagrešenja bezbrojnih mojih, kao toplom zastupljenju i pokrovu mome, Čista, pristaništu Tvoje blagosti pritičem. Stoga, Prečista, iz Tebe bez semena ovaploćnom bez prestanka se moli za sve rabe Svoje, koji Te poju neprestano, Bogorodice Prečista, moleći Ga prilježno da oproštaj sagrešenja daruje onima koji dostojno proslavljaju Slavu Tvoju.
Pesma 4.
Irmos: „Nedokučiva Božija promisao”
Beshleban kao besplotan, divljih biljaka jedenjem više nego masnom trpezom ukrepljavan, od blagog Boga pohvaljivan, javio si se više nego Izrailj što jede manu u pustinji. Svenoćnim molitvama svojim nisi zaspao na smrt i sada u svetlosti Gospodnjoj svetlost vidiš, nerazdeljive Trojice sjajem ozarivan i otuda prosvetli duše pojaca ti.
Anđelsko življenje Svevidac videv, molitve tvoje poslušav, prvoga anđela na prognanje zle zmije šalje ti, Mihaila arhistragita.
Bogorodičan: Pošto su Te svi rodovi izabrali da krasnog dobrotom rodiš Gospoda, izmoli Ga, Devo, Mati Čista, da molitvama Svojim surovih besova najezdu primiri.
Pesma 5.
Irmos: „Udivšie se”
Svet kao varalicu omrznuvši, u pustinji u kamenoj pešteri živeći i u njoj ništa nemajući, utvrdi se, i vidljivih lopova, oče, ne poboja se niti se duhovnim dade razbojnicima.
Gavranova mnoštvo i zverova čeljusti, besova, oče, na tebe napadanja za dečje igranje držao jesi, i kao kamenjem molitvama svojim sa stene ih svoje, Petre, odagnao jesi. Zeljanim postom grlo svoje ogorčavajući, tesnim putem i tužnim na zemlji, oče, išao utesi i u širine nebeske stigao jesi, neizrecivom se lepotom, Petre, naslađuješ.
Bogorodičan: Zaista Te slavim kao Majku Božiju prečistu i Tebi kao anđeo kličem: „Raduj se, Blagoslovena, Obradovana!” – Vest i govor koji strepnjom ispunjavaju – čudesno obitalište sve tvari, Vladičice!
Pesma 6.
Irmos: „Božastveno ovo”
Bogatstvo, prepodobni, za nemaštinu držeći i Hrista za sve to stekavši i više no bogataš radujući se u pustinji, Hristovom ljubavlju nošen, Petre, poživeo. Ne sveza se uzama plotoljublja, slastoljubljem grla ne umrtvi se, od onih u grobu strasti pobegao jesi i nas što pojemo tvoj spomen iz jame strasti izvedi molitvama tvojim.
Zimom, oče, iznurivan, duhovnom toplotom zagrevaše se trpeći, pretrpeo jesi Hrista radi i gordu njihovu na tebe hulu i ponižavane uz pomoć Hristovu oborio jesi.
Ljubavlju, oče, krepljen, Onoga što stvori medovnu slast i žuč na krstu nas radi okusi, gorka ti jela ne dojadiše dok ti se blagodaću Njegovom u manu ne pretvoriše. Peštera tvoja, prepodobni oče, besova najpre obitalište bivši, sad je časna i sveta Crkva božastvena, u kojoj se utvrdi i u kojoj spomen tvoj štujući od bolesti, isceljenja primamo.
Bogorodičan: Oružje kojim smo od davnina pleći obložili, Devo, sada uzvraća, jer Slovo telesno obloženo rodila jesi, u dve prirode shvaćeno, od kojeg strepe anđelski činovi i kojeg proslavljamo u sve vekove.
Pesma 9.
Irmos: „Svak zemnorodni”
Hrista na krstu opominjući se, raspeto življenje imao jesi, i konac blaženi primiv pričasnik božastvene slave javio si se, i zato što s anđelima Bogu predstojiš za pojce s ljubavlju tvoga spomena, moli se koliko je od ništega uma moguće pohvale pesmu primi, prepodobni, i milost od Hrista izmoli onome što moli se u pokajanju da posti i tamo k sebi očinski primaš, ako i jeste veliko moljeno.
Na dan blagonaročit, s božanstvenim svetim i vrhovnim učšišca, spomena tvoga slavlje se utvrdi, sa kojima te, oče, u veri praznujući njih što uzveliča i tebe što proslavi Hrista svi veličajmo.
Bogorodičan: Pošto si Cara sviju, Hrista, rodila, od sviju uzvišenija i neporočnija od anđelskih sila, sa Pretečom i apostolima, prorocima i mučenicima, sve svetitelje primivši, kao mati umoli Sina Svoga da smireni život i spasenje daruje slaviteljima Tvojim, Majke Božije!
Svetilan : Svet si za pustinju razmenio, bogatstvo – siromaštvo stekao, plač – veselje na zemlji imao, pošćenjem plot osušio, molitvama dušu prosvetlio svoju, zbog toga slavom veselja nebeskog obogati te Hristos, Veliki Darodavac, i stoga te štujemo, oče Petre, vrhovnog apostola imenjače.
Bogorodičan: Kao čoveka rodila jesi Hrista, Anđela Velikog saveta, sveopevana Devojčice, čiji Krst apostoli propovedaše, kojim narode prosvetiše, i prepodobni, uzevši ga, saposnički slediše Sina Tvoga, i svi naučiše da Bogorodicu slave i da se klanjaju Rođenju Tvome.
Stihire na ”Hvalite”, glas 8.
U kolesnicu sede što na nebu juri, divni, i dobrodetelji višegrada dostigao jesi isposništvom, iz pustinje gledajući na višnji Jerusalim nadzemni i dostojne počasti za trud i podvige primiv, s nebeskim glavarstvima se raduješ, preblaženi, večnoga blaga naslednik i carstva žitelj postavši, moli se, bogonosni Petre, Spasu svih da umiri svet i spase duše naše.
Podviga strogošću, blaženi, nelažno zaštitiv i blagodaću Duha naoružav se, Amalika pobedio jesi i svako mračno tame napadanje, pomisao očisti i blagodaću Duha naoružav se, Amalika pobedio jesi i svako mračno tame napadanje, pomisao očisti se, i blagodaću Duha naoružav se, Amalika pobedio jesi i svako mračno tame napadanje, pomisao očistiv onog što na visinu mami razobličio si, pobednik nad dusima javio si se, preblaženi, i sanaslednik Hristov javio si se, besplotnih podražavalac postavši, moli se, bogonosni Petre, Spasu svih Vremena i donje prezrev, bogomudri, visoko i trajno zavoleo jesi božastvenom ljubavlju, jer krst svoj ponese na rame svoje jevanđelski i Boga zavoleo jesi, pošćenjem muški pobediv besovske pukove, s nebeskim se veseliš zborovima kao nepobediv, i prečisti hram želeći beskonačnog života udostojio si se, moli se, bogonosni Petre, Spasu da umiri svet i spase duše naše.
Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, glas 4.
Gorama i pešterama i ponorima kao na nebu nastanio si se, biljkama divljim hraneći se, razbesnele strasti plotske umrtvio zmju molitvama prognao jesi i besova navalu trpljenjem pobedio jesi, anđele življenjem zadivio jesi, Boga Svedržitelja uzveselio jesi i Njemu sad predstojeći, moli se za pevače svetoga Ti spomena.
I sada i uvek i u vekove vekova, Bogorodičen:
Izbavi nas od muka naših, Mati Hrista Boga, Koja Si Tvorca sviju rodila, da Ti svi uskliknemo: Raduj se, Jedina, Spasenje duša naših!
Slavoslovije veliko i otpust.
Čudesa Svetog Pera Koriškog
Isceljenje nemih
Na Vaskrs 2004. godine, na poklonjenje moštima svetog Petra dolazila je i Neda Đukić, starica iz obližnjeg sela Gornjeg Jasenovika koja nam je ispričala o sebi sledeće: Na Božić 1999. godine, ujutro po ustajanju, odjednom sam izgubila moć govora i osetila zanemoćalost tela. Predhodnog dana sam normalno pričala, obavljala redovne kućne poslove i porpuno zdrava otišla na počinak, nadajući se da sutradan, sa svojim ukućanima proslavim Božić. U stanju velikog straha i panike zbog onoga što me je iznenada snašlo davala sam svojim ukućanima znake rukama tražeći pomoć od njih. Odmah su me prebacili u bolnicu u Kosovsku Mitrovicu. Doktori su bespomoćno slegali ramenima ne nalezeći ni uzrok ni leka mojoj bolesti. Tamo sam ležala deset dana a onda na svoj zahtev izašla iz bolnice u istom stanju u kom sam došla. Naredna tri dana provela sam u svom domu, a onda sam sa svojim sinom Ratkom Đukićem, ćerkom Stanom (Lazarević) i rođakom Radoslavom Đukićem došla u Crnu Reku da tražim pomoć od svetog Petra. Ispred svetih moštiju su mi očitali molitve za isceljenje i posle toga smo krenuli kući bez ikakvih znakova ozdravljenja. Trećeg dana ujutru počela sam da govorim, mada ne razgovetno. U naredna tri dana sam sve razgovetnije pričala a snaga se postepeno vraćala. Trećeg dana sve je bilo normalno, kao da se ništa nije desilo. Vratila sam se svojim kućnim poslovima blagodareći Bogu i Svetom Petru na čudesnom isceljenju.
Pre nekoliko godina svetom Petru dovedoše dete od pet godina koje od svog rođenja ne beše progovorilo ni reči. Obavivši što je po običaju kod kivota, roditelji su pomalo tužni krenuli kući, ne primetivši da je detetu išta bolje. Malo ispred njih išao je sinčić sa sestricom, koja ga je neprestano o nečem zapitkivala: „Bato jesi li umoran? A šta voliš da ti tata kupi konja ili magare?“ I, gle čuda: „Magare!“, progovori mali na veliko udivljenje pristutnih. Od tada je mališan normalno govorio, a roditelji njegovi i danas uznose veliku blagodarnost Bogu i ugodniku njegovom svetom Petru na ukazanoj milosti.
Razrešenje od neplodnosti
Bračni par Časlav i Mirjana Luković (trenutno žive u Pančevu) 16 godina nisu imali dece. Godine 1988. dolazili su u Crnu Reku da od svetog Petra izmole porod. Ispred moštiju su im čitane molitve. Uskoro je Mirjana rodila Saru a potom i Dunju, Luku, i Lanu. Tako je molitvama svetog Petra razrešena šesnaesto godišnja neplodnost i za šest godina rođeno je četvoro zlatne dece. Ova srećna porodica često posećuje naš manastir blagodareći Bogu i svetom petru na ukazanoj milosti. (preuzeto sa sajta kalendara Srpske Pravoslavne Crkve).
