У Горњем манастиру Острогу у цркви Ваведења Пресвете Богородице која чува мошти Светог Василија Острошког Чудотворца, на празник Преподобног Тита Чудотворца, Свету Архијерејску Литургију служио је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије. Саслуживали су му сабрат манастира Острога јеромонах Панарет, цетињски парох протојереј-ставрофор Гојко Перовић и јерођакон Роман.
Одговарала је братија острошке обитељи.
У Горњем манастиру сабрао се велики број вјерника из разних крајева Васељене, а они који су се припремали за Свету Тајну, примили су Свето Причешће.
Након Причешћа вјерника, надахнутом архипастирском бесједом обратио се Митрополит Амфилохије.
Он је истакао да су ученици Христови свједоци живог Христа, односно свједоче оно што видјеше, што чуше и што опипаше.
– Ево и ми у нашем времену даље настављамо да свједочимо оно што смо видјели, што смо чули, што смо опипали, јер примајући Тијело и Крв Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, ми доживљавамо и видимо исто оно што су видјели свети апостоли. И они су видјели и опипали Његово Тијело, апостол Тома је опипао ране од клинова на грудима Господњим и узвикнуо оне ријечи ”Господ мој и Бог мој”. Истога тога Тијела и Крви Господње и ми се кроз вјекове причешћујемо – казао је Високопреосвећени Митрополит Амфилохије.
Он је нагласио да је и Свети Отац Василије управо живи свједок Живог Христа.
– Шта је друго Свети Отац наш Василије чије свете мошти цјеливамо, него један од живих свједока Живога Господа. Он Га је видио и види, чуо и чује, опипао и непрекидно опипава испуњен силом Васкрслога Христа, његовим врлинским животом, његовим причешћем Тијелом и Крвљу Господњом, а и сада се он Њега причешћује у невечерњем Царству Божијем и кроз његове свете мошти исијава управо та сила Христа Васкрслога. Зато и мошти његове вјековима сабирају и чудотворе – казао је Митрополит Амфилохије, игуман острошке обитељи.
Митрополит је завршио бесједу пјевајући Христовом Васкрсењу.
Након Свете Литругије Митрополит Амфилохије је са архитектама обишао радове у Горњем манастиру.
Потом је у Доњем манастиру услиједила трпеза љубави.
