На трећу недељу Великог поста, која се још зове и Крстопоклона, Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем манастиру началствовао је протосинђел Павле, намјесник острошке светиње. Саслуживали су му јеромонаси Сергије и Панарет, јереји Радмило Чизмовић пјешивачки парох и Данило Зироjeвић никшићки парох, као и јерођакон Роман.
Евхаристијском сабрању присуствовао је велики број вјерника, а дошле су и групе поклоника из Републике Српске.
Послије читања светог Јеванђеља, бесједом се обратио отац Павле. Он је подсјетио на ријечи Јеванђеља које кажу да неки неће умријети, док не виде да је Царство Божије дошло у слави и сили.
– Те ријечи упућене апостолима биле су за њих тврда храна, јер нису знали о чему се ту говори. Очекивали су да ће Господ да успостави Царство Небеско на земљи. Међутим, видимо да то Царство није земаљскога кова, то је Царство Небеско које овдје на земљи доживљавамо на светој Евхаристији, на литургијском сабрању и те дарове које примимо ширимо по цијелом свијету – рекао је о. Павле.
Он је подсјетио да треба да имамо Христа у срцу, на уму, да Га имамо на нашим уснама, да Га свједочимо, да Га се не стидимо.
– А Крст Часни, ова сила којом се осјењујемо и кријепимо, то је Христос у кога смо загледани и који нам даје снагу да у овоме животу достојанствено живимо и проживимо. Онај који иде путем Христовим претрпјеће све оно што је наш Господ претрпио. Неразумијевање, исмијавање, поругу и смрт – казао је о. Павле и нагласио да свега тога треба да будемо свјесни.
Он је рекао да је Крст Христов цијело Његово дјело, које ми поново нашим бићем оживљавамо, узимамо на себе све оно што је Христос преживио у свом животу и добијамо силу и снагу да када дође вријеме и ми кренемо тим уским и такозваним тужним путем.
– Кроз Крст долази Васкрсење и тиме нестаје све оно што смо преживјели – казао је о. Павле.
Велики број вјерника приступио је Светој Чаши и причестио се, а међу њима је било доста дјеце.
Уочи данашњег празника, на великом бденију, после великог славословља, у свечаној литији изнешен је Крст на средину храма, гдје остаје преко цијеле седмице.
