Данас наша Света Црква слави спомен на Света Три Јерарха Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоуста. Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем манастиру началствовао је протосинђел Павле, намјесник манастира Острога, а саслуживали су му јеромонах Панарет и јереј Милан Станишић парох рожајски, као и јерођакон Роман.
Светој Чаши приступило је бројно монаштво и сабрани вјерници у острошкој светињи који су се причестили Светим Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христа.
Сабор три светитеља Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог
Српска православна црква слави Три јерарха који, према веровању, штите људе и животиње од мразева и злих ветрова.
Света Три јерарха су крсна слава многих породица, цркава, манастира, као и еснафска слава бакала. Празник се, у црквеном светачнику, обележава црвеним словом.
Три јерарха су историјске личности Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти, а празник је, у њихову част, установљен 1076. године.
Свети Василије Велики је познат као велики световни и духовни учитељ цркве. Свети Григорије Богослов је и прозван као Богослов јер је ненадмашно тумачио догму, а свети Јован Златоусти је упамћен као недостижан проповедник Јеванђеља, због чега је тако и назван.
Тек што се младо хришћанство ослободило свог великог непријатеља – многобоштва и почело да се у миру и слободи развија, појавише се многе јереси и расколи, који су низ година раздирали и потресали Христову цркву. У то време, које је тражило храбре и одлучне браниоце православља, појавише се и три учена и знаменита човека: Василије Велики, Владика ћесарије Кападокијске, Григорије Назијанзин Богослов и Јован Златоусти, васељенски патријарси. Својим делом и речју, ова тројица, који су били савременици, остали су истрајни поборници за чистоћу Христове науке, не зазирући ни од самих царева.
За време цара Алексија Комнена, настаде велика расправа у Цариграду око тога ко је међу том тројицом светитеља најзнаменитији и највећи. Сваки светац имао је своје присталице, те се тако поделише на три табора: василијевце, григоријанце и јовановце.
Василијевци узношаху светог Василија Великог, називајући га високоглагољивим и по врлинама анђелима равним, који као да ничег људског није имао.
Григоријанци су хвалили светог Григорија, као великог познаваоца грчке науке и састављача многих богословских списа.
Присталице светог Јована истицали су га као слаткоречивог говорника и доброг учитеља.
Напослетку, Јовану, епископу града евхаитског, јавише се у сну сва три светитеља и рекоше да ни један од њих није већи а други мањи, већ да су равни и једнаки и да су сви послати ради људског спасења.
Као што су сва тројица на истом послу радили, требали би им и један празник одредити и заједно их прослављати. Зато им епископ Јован, пошто им се сваком понаособ помен чини у јануару месецу, одреди 30. јануар (12. фебруар по новом календару) као заједнички празник, саставивши им каноне и тропаре и тако установи нов празник Три Јерарха, који се и данас празнује.
