Празник рођења Пресвете Богородице Марије – Мала Госпојина, молитвено је прослављен у острошкој светињи у суботу 21.септембра 2024. љета Господњег.
Светом службом Божијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је јереј Дарко Јовановић затонски парох из Епархије будимљанско-никшићке, а саслуживала су му острошка сабраћа јеромонаси Владимир и Натанаило, јерођакон Зосима, као и свештенођакон Александар Миљановић, клирик Митрополије загребачко-љубљанске.
Молитвено је учествовало острошко монаштво и вјерни народ.
Прије причешћивања вјерних сабране је ријечима празничне бесједе поздравио о. Владимир који је рекао да данас треба да се радујемо, јер послављамо Ону која нам је родила Бога, Ону чије рођење најављује почетак спасења.
– Прослављамо рођење Оне која ће потом Бога живога родити, Господа и Спаса нашег Исуса Христа. И кажем, треба да се радујемо, и треба да молимо Њене родитеље свете праведне Јоакима и Ану, да нас приме у тој њиховој радости, да подијеле са нама ту радост. Јер само можете замислити какву су они радост доживјели, зато што рођење Богородице није било у том неком природном поретку да одмах почетку брака супружници добију дијете. Него су они, по некима можда и након 50 година заједничког живота, 50 година брака, углавном на крају свога животнога пута добили дијете. Праведници, молитвеници, они који су беспрекорно чували заповијести Божије, живјели у закону Господњем. Можемо само замислити њихове сумње, можда и када је у питању, постојање Бога, милости Божије, јер они праведници моле Бога, а Бог ћути, Бог не одговара, Бог се не јавља, Бог се скрива негдје – бесједио је о. Владимир.
Он је казао да управо у примјеру Светих праведних Јоакима и Ане видимо разлику између праведника и грешника.
– Бог им се читовога живота не јавља, као да нема око за њихове молитве, као да нема око да види њихове муке и потребе, као да нема руку да им пружи помоћ, заштиту и милост и да им да оно што они траже. Само једно мало дијете. И видимо шта су све они доживљали, какве поруге зато што је јеврејски народ тог врмемена сматрао да су они који немају дјеце проклети од Бога и да су велики грешници, јер нико из њиховог рода неће видјети Месију. Али Јоаким у највећој тузи одлази у шуму. Он није роптао на Бога, није дошао до атеизма, није рекао нема Бога, јер Боже ја сам праведник а Бог ми не помаже, него је појачао молитву. То је та разлика између праведника и грешника, што ми идемо другим путем, огорчења на Бога. А пазите праведника одлази истјеран из храма, иде у шуму да се моли и тамо да преклиње Бога. И Бог му онда шаље Архангела Гаврила и њему и Ани који доноси ту благну вијест да ће они постати родитељи преблагословене кћери Марије, Оне која ће потом родити Сина Божијег – рекао је о. Владимир.
Сабрани се се на Литургији причетили Светим Христовим Тајнама.
