Велики празник Преображења Господњег на гори Тавор, молитвено је прослављен у острошкој светињи Светом Литургијом и освећењем грожђа, у понедјељак 19. августа 2024. љета Господњег.
Светом службом Божијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат јеромонах Владимир, а саслуживали су му свештеник у пензији протојереј-ставрофор Милун Фемић, архимандрит Сергије острошки игуман са острошким јеромонахом Натанаилом, архимандрит Петар Петрић из Почајевске лавре, протојерej Петар Петровић тиватски парох и јереји Ђорђо Ракић из Нишке епархије и Милан Лазић из Банатске епархије.
Чтецирао је професор Сретењске духовне академије у Москви Константин Русојев, који се прије причешћивања вјерног народа сабранима обратио ријечима празничне бесједе.
– Велика ми је част и радост да овдје могу да захвалим Светом Василију Острошком и свој братији манастира Острог да могу са вама да подијелим ову радост слављења празника Преображења Господњег. Данас Црква слави један од самих кључних догађаја Јеванђеља. Господ се преображава на Тавору и открива Своју природу својим ученицима и апостолима. О овом јеванђељском цитату ми имамо дубину богословског тумачења и смисла. Али дозволите ми да данас кажем нешто просто о свему томе. С једне стране Господ показује своју богочовјечанску природу, а с друге стране то што је заједничко са нама. Имамо парадокс да с једне стране Господ се преобразио, а са друге стране ми људи који смо у Цркви имамо та својства пале природе, злобу, неку пакост, нешто крајње лоше што остаје у нама без обзира на то што се Господ преобразио. И онда настаје то суштинско питање, како онда ми да се преобразимо, да не будемо тако зли? Дајте да размислимо. Да наша греховна пала људска природа чак и у гријеху, ми опет тежимо ка преображењу. Ако се ми не боримо са страстима, онда ће страсти да надвладају нас, оне ће потпуно да нас униште. Не можемо да се зауставимо у том назадовању. А Господ нас призива ка обратном. И не само да нам на путу нашег преображења помаже Господ и примјери из Јеванђеља, него и неки људи који су ближи нама и нашем времену. Један од таквих јаких, најсвјетлијих, најблиставијих примјера је Свети Василије Острошки, кога ми можемо да узмемо за руку. Свети Василије, живећи у свом времену био је гоњен и прогањан не само од туђинаца него и од својих и без обзира на такве тешкоће он је живио духовним животом и успио да подигне овакву свету обитељ у овим горама врлетним. Тај примјер Светог Василија показује нам да и ми можемо да стремимо ка Господу, да се преобразимо – рекао је професор Русојев.
На крају богослужења о. Милун са саслужитељима благосиљао је и освештао грожђе.
Потом му је о. Сергије у име Митрополита Јоаникија и острошке брати честитао јубилеј.
– Данас је дан Светог Преображења када је Свети Василије примио највиши степен свештенства, хиротонију, када је постао епископ. На данашњи дан је наш прота Милиун прије 55 година овдје је рукопложен у чин ђакона и данас је њему 55 година свештеничке службе. Можете мислити колико је времена прошло колико он служи Светом олтару, Светом Јеванђељу и ја морам да му се захвалим због увијек мудре и лијепе ријечи које сам и које смо сви ми слушали од њега. Мени је 24 године откад сам овдје и много пута сам од њега добијао савјете који ми и данас користе. Осим добрих савјета, он је свједок историјских догађаја и времена, жива књига живота Цркве која је пролазила кроз тешка искушења и гдје је опстајала уз помоћ Бога и чврсте вјере свештенства и народа Божијег. Ми му по благослову Митрополита црногорско-приморског Јоаникија предајемо и поклањамо ову Библију, ово Свето Јеванђеље у знак захвалности и и због још вјернијег и успјешнијег служења самом Богу који је ово Свето Јеванђеље изговорио и предао нама на спасење – рекао је о. Сергије уручујући Библију о. Милуну.
О. Милун је захвалио на великом дару.
– Од свих поклона које сам у животу добио, најдражи ми је овај поклон јер сам овој књизи служио откако знам за себе. Памтим доста. Памтим Патријарха Германа, великодостојнике Српске Цркве. Памтим Патријарха Павла и пред њим сам дипломирао богословију. Памтим Патријарха Иринеја који ми је био разредни старјешина у Богословији. За ова три јерарха Српске Цркве немам ружну ријеч. Живјели су у тешком времену и Црква је страдала и свештенство. Да је Црква Христова стварно дјело Божије најбољи је доказ тај што јој никакви непријатељи нијесу могли ништа, нијесу је могли уништити, она је све више јачала и данас не постоји земља на планети гдје нема хришћанске цркве. Овдје сам запамтио добре старјешине и добре монахе који су се у оном времену борили се грчевито да сачувају ову светињу. Богу хвала имамо сад овог игумана и његову братији и иде све добро, само што ја мислим да су они оптерећени. Сад народ долази у колонама овдје. Раније је то било рјеђе, јесу долазили, али не овако. Они су тако гостопримљиви и добри да гледају да свакоме изађу у сусрет, а ипак њих је мало, али ја сам им лично захвалан због тога.
Ово је велика светиња, позната у читавом свијету. Свјетлост са горе Тавора обасјава и ову светињу овдје. Овдје који су дошли нервозни и невесели, многи су отишли радосни и срећни. И ја се надам да ће она и даље цвјетати, напредовати за корист нашег доброг и честитог народа – поручио је о. Милун.
Заједничарење вјерног народа, свештенства и свештеномонаштва настављено је за празничном трпезом љубави.
