У седму недјељу по Духовима, 11. августа 2024. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог мученика Калиника и Свету мученицу Серафиму, саборно и молитвено је било у острошкој светињи.
Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат јеромонах Владимир, а саслуживали су му острошки игуман архимандрит Сергије и сабраћа јеромонаси Николај и Натанаило, као и архимандрит Петар Петрић из Почајевске лавре и јереј Александар Раковић, бјелопољски парох.
Одговарала су острошка братија уз молитвено учешће острошког монаштва и вјерног народа.
Сабранима је након Јеванђеља бесједио о. Александар.
– Ако пратимо ову причу и ово знамење како Господ отвори очи слијепима, учини то да покаже своју силу, али учини то и да нас научи нечему дубљем, да нас поучи неким дубљим и већим истинама. Јер ако пратимо даље причу, схватимо оне који кажу, неће да га познају и неће да га виде као Христа, него кажу, он помоћу кнеза демонскога изгони демона. И шта нам ова прича говори? Као што човјек није само од тијела, него и од душе и од ума, с тиме да је претежнија свакако душа од тијела, и све оно што дотиче нас тјелесно, није ништа друго него икона онога невидљивог и недокучивог, али то што је невидљиво и недокучиво, или што би ми у Цркви рекли духовно, није мање важно, него је претежније од овога што је видљиво. Господ хоће, да очистимо и отворимо очи своје душе и свога ума, јер сви смо слијепци, ако ћемо да се гледамо какве су нам очи душе и очи ума, сви смо слијепци. И потреба нам је да нам Господ отвори очи душе и очи ума, да њега сагледавамо, јер шта ће нам онда и тјелесни вид, ако немамо очи душе које су какве, да сагледавају Бога и да сагледавају његова дјела, његове благодати и његове милости – рекао је о. Александар.
Говорећи о данашњем Јеванђељу казао је да су фарисеји заправо примјер прелести.
– Најжалоснији призор су ови фарисеји који су лагали, да су умни, да имају очи ума широко отворене, а видимо да није то истина, него да је то само уобразиља њихова коју су они пренијели на људе, на народ око себе, а у ствари били су слијепи, што би ми народски рекли, трајно су били слијепи, нису имали снаге и очију ума да виде Онога који је свјетло истине, како говори само Јеванђеље за Христа. И ми да се пазимо, да не мислимо да су нам очи душе отворене или да су нам отвореније него што су, јер та појава да мислимо, да више видимо умом него што видимо – бејседио је о. Александар.
Бесједа о. Александра Раковића
Сабрано монаштво и вјерници причестили су се Светим Христовим Тајнама.
