У недјељу седму по Васкрсу, посвећену Светим оцима Првог васељенског сабора, 16. јуна 2024. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог мученика Лукилијана, саборно и молитвено било је у острошкој светињи.
На хиљаде вјерника сабрало се под острошким гредама, који су из разних крајева свијета дошли на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотворцу.
Острошки сабрат протосинђел Илија началствовао је богослужењем у Доњем Острогу у цркви Свете Тројице, а саслуживали су му игуман острошки архимандрит Сергије, јеромонаси Владимир и Николај, протојереј Илија Мотика парох баошићки и јерођакон Зосима.
Бесједећи сабранима послије читања Светог Јеванђеља, о. Илија Мотика је објаснио да Свети Оци просвјетљују подвиг у вјери православној на Првом Васељенском Сабору.
– Наша Света православна Црква је страдајућа Црква, то нам је сам Господ Исус Христос оставио када је рекао: ‘Ако мене гонише, и вас ће.’ И заиста, он је страдао на крсту и сви његови следбеници. Прво су Јевреји прогонили Христа и његове следбенике, а онда почео Нерон који је запалио град Рим и тада је почела римска империја да прогони хришћанство, да их убијају на разне начине, свих 300 година, све до цара Константина који је 312. године прогласио Милански едикт, по коме се забрањује прогон хришћана. Од тог момента почиње просперитет хришћанске религије. Међутим, ђаво које је споља прогонио цркву Христову, сада више нема ту могућност, али онда то чини на други начин покушавши да уздрма Цркву Христову изнутра преко људи који су, да кажемо, били црквени. Преко разних учитеља, и то људи који су били чак свештеници, епископи, а један од таквих свештеника је био Арије из Александрије – казао је о. Илија.
Он је подсјетио да је Аријева јерес била заснована на томе да је погрешно учио о Сину Божијем, говорећи да Син Божији не постоји од вјечности, да га није било и да се Отац није могао назвати Оцем, јер није имао сина него је створио биће ниже од себе.
– То је изазвало велику полемику у Цркви, јер је Арије за собом повукао велики број, да кажемо, чак и епископа. На самом Сабору је било око 17 епископа који су били на његовој страни, и цар Константин, када је видио да је ту дошло до великог раздора, он је заједно сагласно са осталим епископима, 325. године у Никеји сазвао Сабор, гдје је било 318 епископа. Ту се Арије није на самом почетку Сабора појавио, него су епископи поједини бранили то његово учење и они су осуђени на том Сабору 325. година у Никеји, и тада је донијето оних првих 7 славних чланова Симбола вјере. Тако да ту је у ствару на том Сабору била ријеч о томе да је Господ Исус Христос, Син Божији, једне суштине и исте суштине са Оцем. Касније се појавио један јеретик Македоније који је поучавао о Духу Светом, говорећи да Дух Свети није исте суштине са Оцем и Сином, него да је он створење у ствари, да није га Отац створио него Син, стављајући Духа Светога у створење Божије. Због тога је 381. Цар Теодосије у Цариграду осудио јеретика Македонија и тада је састављено још пет славних чланова Симбола вјере, тако да ми данас имамо укупно 12. И овај Симбол вјере се зове Никејско-цариградски Симбол вјере – бесједио је о. Илија, подсјећајући да управо због тих и таквих погрешних учења и данас имамо велики број секти.
Сабрани су се на Литургији причестили Светим Христовим Тајнама.
