Празник уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвијети, прослављен је у острошкој светињи литургијски и освећењем врбових гранчица у шесту недјељу поста, 28. априла 2024. љета Господњег.
Светом Литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки игуман архимандрит Сергије, а саслуживала су му сабраћа јеромонаси Стефан и Николај, протојереј Борис Радовић, будвански парох.
Одговарала су острошка братија, уз молитвено учешће монаштва и великог броја вјерника који су из разних крајева свијета дошли на поклоњење Светом Василију.
Посебну радост евхаристијом сабрању дало је присуство великог броја дјеце.
Послије читања Светог Јеванђеља о Васкрсењу Лазаревом и уласку Господа Исуса Христа у Јерусалим којим почиње Страсна седмице у којој је Христос страдао, сабранима је бесједио о. Сергије.
– Ево данас великога и дивнога празника, који славимо уочи Страсне седмице, коју очекујемо и која слиједи сад кад се навршило четрдесет дана поста, коју је Духом Светим прописала црква да нам пост буде средство и помоћ за учешће у највећем празнику Христовог Васкрсења, али Бога ми и у Христовим страдањима. Данашње Јеванђеље и данашњи празник и данашњи догађај који прослављамо и који се тајанствено збива у васељени и у свим свјетовима и вјековима, јесте Васкрсење Лазара кога је васкрсао Христос прије Његовог самог Васкрсења. Господ је чинио и чини све што је потребно за наше спасење, па тако је учинио и Васкрсење овога Лазара да ми вјерујемо, јер оно од чега почиње смисао нашега живота, нарочито смисао наше вјере, јесте непоколебљиво повјерење и вјера у живога Бога свемоћнога, Бога љубави, Бога истинитога – бесједио је о. Сергије.
Господ нас кроз Васкрсење Лазарево учи не само да је свемогући Бог, јер само Бог може четверодневног мртвог човјека да васкрсне, истакао је острошки игуман.
– Само Бог може да васкрсне мртвог човјека коме је почео процес распадања, јер сестра његова каже да он већ смрди, да је четири дана у гробу. Значи да је Бог свемогући који може да и таквог човјека васкрсне дефинитивно, да из смрти устане човјека. Богочовјек долазећи и слушајући жалост, гледајући жалост и жалостне ријечи сестара Лазаревих и народа који га и је цијенио и волио, јер Лазар је био честит човјек и вољен од свију, Он се заплакао наочиглед свију. Господ се као човјек, али га је и васкрсао одмах послије тога као Бог – рекао је о. Сергије.
Данашњи празник нас учи правој вјери, да Христос као Бог и као Човјек једини може да спаси од смрти.
– Он нашу палу људску природу обожује својом божанском природом и управо и овој Светој Тајни Литургије, Светој Тајни крштења и другим светим тајнама. Зато је врло важно да не приступамо свом спасењу и вјери површно, јер то је најбитнија ствар на свијету. У Симболу вјере који су поставили свети оци на васељанским саборима, руковођени Духом Светим, каже ”чекам васкршење мртвих и живот будућег вијека”. Ево смо видјели васкрслога Лазара прије Христовог васкрсења, а у васкршењу Христовом већ нема никакве сумње да је то стварно, само ми да очистимо своја срца, да се добро и добро поучимо јеванђељу Христовом, закону Божијем и животу по њему – истакао је о. Сергије.
Он је сабранима посебно скренуо пажњу да је Христов закон – закон љубави који је најлаше поштовати и испунити.
– Заповијести Божије нису тешке ономе који вјерује, није ли много лакше живјети искрено, чинити добро, мирно лијегати, мирно устајати, него петљати, лагати, красти, варати, блудничити, хулити, псовати, свађати се, лијегати узнемирени, устајати још узнемиренији. Наравно да је живот по заповијестима Божијим много лакши. Дакле, ми смо они који чекамо васкрсење Христаво, чекамо Његов други долазак, не чекамо ни теже, ни боље дане, ни вријеме, него чекамо Христа и васкрсења мртвих, које је, ево, без икакве сумње, реалност, и тако, живећи са њим, живећи по Божјих заповијестима, да и овај наш живот проведемо и да бисмо и са овим Лазарем и са свима светима радовали се -закључио је о. Сергије.
Сабрани који посте Васкршњи пост примили су Свето Причешће.
Саслужитељи су на крају освештали врбове гранчици, које символишу палмине гране којима је народ у Јерусалиму дочекао Христа који је ујахао на магарету, док су му узвикивали ”Благословен који долази у име Господње!”.
