Уз присуство великог броја верника из многих крајева Шведске и Данске, саборно и молитвено је прослављен празник, Свету Литургију је служио др теологије јеромонах Владимир, заједно са протојерејем-ставрофором Жељком Бијелићем и јерођаконом Зосимом, сабратом Острошким.
Долазак ова два монаха, са једног од најсветијих места наше православне цркве, манастира Острога, донео је велику радост парохијанима у Шведској који су, након Литургије и причешћа, дуго остали у цркви како би узели благослов и разговарали са њима.
Обраћајући се верном народу беседом, јеромонах Владимир је истакао:
„Са нама је данас овде дошао, невидљиво дошао, и Св. Василије Острошки. Овај епитрахиљ и наруквице што видите овде у вашем храму, отац Зосима је буквално држао у кивоту и више недеља су биле на моштима Светог Василија. Тако да преко тих светиња, овде ће бити са вама Свети Василије Чудотворац, и да му се молите и да му се молитвено обраћате и он ће свима, па и вама помоћи. То је све наравно са благословом нашег Митрополита Јоаникија, чије поздраве и благослове вам преносим, и игумана Сергија, а све са благословом вашег Владике Доситеја.
Св. Василије је чинио и наставља да чини. Чиниће до краја вијека и свијета јер смо деца Божија, помагаће нам, помагаће свом народу. Само се тражи од нас да останемо у вјери. Да останемо вјерни Христу Богу на нашем људском путу. А ако тај животни пут захтева да прођемо и кроз Голготу, ми ћемо проћи зато што је то све мјесто пролазно. Христос је прошао и кроз Голготу и кроз Крст, да би се ослободио од окова сужњег, Васкрснуо из мртвих, узнио се на небеса и тамо је посадио наше људско тело…То је наша крајња одредница, драга браћо и сестре. То је наша Отаџбина! Небеско царство, где је посадио нашу природу и где ћемо сви ми да дођемо ако останемо вјерни. А ја се надам да ћемо наћи толико љубави да одговоримо на Божију љубав. А ова љубав коју ви показујете ја видим да је то један сигуран пут којим вас ваш Владика на првом месту, а онда и ваш отац и брат Жељко води, водиће Вас у Царско небеско, да сви ми заједно прославимо Васкрслога Исуса Христа. Нека му је слава, во вијек и векова. Амин!“
Затим је у црквеној сали приређена трпеза љубави – заједнички ручак и одржана два предавања. Старешина манастира и парохије, о. Жељко је заблагодарио свима на присуству и издвојеном времену да управо својим доласком уприличе предавање Острошких монаха.
Доктор теологије јеромонах Владимир је у пуној сали, која није могла да прими све присутне, одржао предавање на тему “Борба против идолопоклонства”.
“Говорећи о идолопоклонству, морамо рећи да ту пре свега мислимо о идолу. А шта је заправо идол? Идол је: „истицање нечега за Бога – што није Бог“! То је једна кратка дефиниција идола. Значи, сматрати нешто, доживљавати нешто, обраћати се нечему, обожавати нешто што није Бог. То је идол. Толико примера има у Старом Завету, где се каже да је врхунац тога, да је Богом означено као највећи грех, Богомрски грех који се кажњавао каменовањем тих људи који се тиме баве. И у Новом Завету, Христос стално говори то, да се чувамо лажних пророка, апостола…Нажалост, то имамо и дан данас, једну псеудо духовну реалност која вара људе, која заводи људе са правога пута на лажни пут. Ти људи не служе Богу него преко демонске силе покушавају да људе лече, физички, духовно, како већ хоћете. То је једна пара црква која паралелно са људским родом путује овим свијетом као лажна црква.Све су то лажни свештеници, псеудо духовници, лажни апостоли…На пример, они злоупотребљавају име манастира Острог, његов лого на интернету…Нажалост многи људи на све то наседају и иду код свакојаких врачара, гатара…А ми овде имамо истиниту религију, пуноту Божијег откривења и јављања, пуноту силе Божије исцелитељске која присуствује у цркви, у свима Божијима. И човек иде код хође, представника друге религије да му он напише запис. Ја тешко могу разумети да неки људи немају основну елементарну спознају своје Вере и елементарну моторику свога здравога разума. Само је у цркви пуноћа тих лекова Божијих. И за душу и за тело. Потребно је да имамо вере увек. И када нам иде и када нам не иде, не треба да удастанемо. Бог проверава човека, воли да га испита. Истрајност нам је потребна“ – истакао је јеромонах Владимир у једном делу свог предавања.
Такође, представљена је књига „Српске стазе у Скандинавији – прилози за историју српског исељеништва“, аутора Тихомира Барбуловића, публицисте и новинара из Данске. О овој значајној књизи о миграцији и животу Срба у Скандинавији, аутор је истакао:
„Овом књигом сам указао, и покушао да отмем забораву, да овде негде на северу, још постоје Срби који су, иако далеко, толико душом близу Србије да је могу дотаћи и осетити. Можда то и није она Србија коју ми из расејања сањамо, но сигурно је то Наша Србија, она која постоји у свакоме од нас. Књига говори о лаичком и верском животу Срба, о првим српским свештеницима и цркавама на тлу Скандинавије и између осталог откривам судбину двоје фасцинантних Срба. Марка Милуновића Пипера, витеза српске политичке емиграције и марљивог и богоугодног протосинђела Методија Лазића“.
Текст: Тихомир Барбуловић
Извор: Радио Слово љубве
