У недељу Светих отаца Првог васељенског сабора, 28.маја 2023, љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Препододобног Пахомија Великог, саборно и молитвено је било у острошкој светињи.
Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат протосинђел Илија, а саслуживали су му протојереј Борислав Ливопољац из Митрополије загребачко-љубљанске и јереј Александар Петровић из Шабачке епархије.
Молитвено је учествовало острошко монаштво и вјелики број вјерника који су из разних крајева дошли у острошку светињу на поклоњење Светом Василију.
Њима се ријечима празничне бесједе обратио о. Илија, који је подсјетио да се данас сјећамо догађаја од прије готово 17. вјекова, Првог васељенског сабора, односно 318 светих отаца који су учествовали, и на том Сабору који је сазвао Цар Константин спасили Цркву од пропасти уз Божију помоћ.
– Наиме, један александријски презвитер, несумњиво учен човјек по имену Арије је читајући Свето писмо помислио у једном моменту да је можда паметнији од свих, јер сваки проблем који је дошао у Цркви, настао је из добре намјере, односно из бриге према Цркви, али не на прави начин. Арије је читајући Свето писмо прочитао једну реченицу која гласи ”на почетку својих путева створих те” и он је то приписао да је Бог Отац створио Христа на почетку својих путева. Самим тим Христос више није Син Божији, него створење Божије. Односно, Њега је Бог створио на самом почетку, дакле није вјечни Бог и самим тим сва вјера претходна коју су апостоли проповиједали пада у воду и настаје нова. Бора око тога подигла се на свјетски ниво и Цар Константин је био приморан да 325. године, послије скоро 20 година немира и буре, да сазове Васељенски сабор, да се то ријеши. Људи су повјеровали у Аријеве ријечи из своје превелике ревности, било је свађа, туча, убистава, јер је једна власт подржавала једне, друга друге и нико није имао мира у Цркви. Послије великих расправа свети оци међу којима је био Атанасије Велики, Свети Николај Мирликијски, убиједили су и Цара и остале епископе да је права вјера да Христос не може да буде створење Божије него превјечни Син Божији- објаснио је о. Илија.
Подсјетио је и да Први Васељенски сабор, нажалост, није зауставио аријевску јерес.
– То нажалост није био крај, јер је та аријанска јерес наставила да живи, иако је Арије пристао и рекао да вјерује као сви остали. Брзо се показало да је лагао и да се криво заклео пред Царем и епсикопима, наставио свој пут и то је трајало до краја 4. вијека, када је Цар Теодосије прогласио праву вјеру на Другом васељенском сабору. Тада је одлучено да они који не вјерују на начин као што вјерује Цар, значило је смртну казну и тек тада су сви одступили од те вјере – рекао је о. Илија.
Вјеру 318 отаца треба да имамо сваког дана у свом животу, да би познали као што каже Христос, да је вјечни живот познање Бога и Оца, поручио је о. Илија.
– Старозавјетно предање учи да је вјечни живот нешто што нема почетак и крај и углавном се базира на трајању и а је то јако битно. Међутим, Христос нам овдје говори да вјечни живо, захваљујући то што вјером можемо да познамо откривење, да нам се Бог открије да је Христос предвјечни Син Божији, да је исто што и Бог Отац, односно да кроз познање Бога и Оца можемо почети живот вјечни већ у овом животу, сједињавајући се Њим у ономе што је најважније, причешћујући се. Како је Господ рекао ”Ко једе моје Тијело и пије моју Крв, има живот вјечни” – закључио је о. Илија.
Сабрани су се током Литургије причестили Светим Христовим Тајнама.
