У трећу припремну недјељу пред Васкршњи пост – Недјељу месопусну (о Страшном суду), 19. фебруара, када наша Света Црква прославља Светог Фотија – Патријарха цариградског и Светог Вукола – Епископа смирнског, молитвено је било у острошкој светињи.
Светом Литургијом у цркви Свете Тројице началствовао је острошки сабрат јеромонах Владимир, а саслуживала су му сабраћа јеромонах Роман и јерођакон Зосима, као и јереј Бојан Радуновић, зетски парох, уз молитвено учешће монаштва и вјерног народа.
Бесједећи сабранима послије прочитаног Светог Јеванђеља, о. Роман је истакао да нам Господ даје припремне недјеље да се сјетимо своје грешности, својих недостатака, својих пукотина, своје несавршености и да се предамо у руке савршеном Богу који нас је створио и који све чини ради нас да би нас спасао и да нас уведе у Његово вјечно Царство непролазне љубави.
– Ова трећа припремна недјеља зове се Месопусна. По народном предању и црквеном типику, од данас се отпушта месо и од сјутрашњег дана једу се бијели мрс и јаја до почетка поста. Али није само то суштина. Овдје нас Господ у овој недјељи припрема најприје духовно, јер ако нисмо схватили лекцију претходне и оне тамо друге недеље, да треба да будемо покајани синови, а не синови који ће спочитавати брату своме што се враћа у Божије наручје, ако нисмо схватили лекцију да треба да будемо у Цркви Божијој и у своме животу покајани грешници, а не самопроглашени праведници, ево нам Господ даје трећу лекцију, а то је љубав према Богу и према ближњем свом. И ево, Господ долази да суди живима и мртвима. Не долази као непознати Цар, не долази као Онај који је био у витлејемској пећини тихо и непримјетно рођен, него долази на облацима са Светим анђелима, са Светим апостолима, са својом Пресветом Мајком, напријед са Часним Крстом и са трубом анђеоском да суди цијелој творевини и поставља престоле и отвара књиге и почиње да суди 12 племена Израиљевих, чији смо ми потомци – бесједио је о. Роман.
Осим о томе шта смо јели и пили, питаће нас Господ јесмо ли имали милости и јесмо ли имали милосрђа према другима, подсјетио је о. Роман.
– Ако од Њега на Страшном суду будемо тражили ”милости, милости дај Боже”, Он ће питати да ли смо ми имали милости, да ли смо личили на Њега, да ли ће Себе препознати у нама, да ли ће свој лик састрадални, милосрдни, лик смирења на крсту препознати у нама. Неће нас само питати јесмо ли тјелесно постили, јели на уљу или на води, него да ли смо у посту, а цијели живот је пост, били милосрдни према браћи, да ли их напојисмо, да ли их нахранисмо, да ли их као странце примисмо, да ли их наге одјенусмо, да ли болсне обиђосмо, да ли у тамници посјетисмо. Господ нас позива да имамо милостиво срце. Милост није само дати некоме паре и окренути своју главу и свој нос од тог човјека. Боље је дати срце своје, па и ако имамо неки динар, да удијелимо или да га нахранимо, али не са надменошћу. Господ то неће од нас. Милости хоћу, а не жртвоприношење. Милосрђе и и милост може бити лијеп и насмијан поглед, лијепа ријеч, лијепа мисао, добро дјело, добар савјет, али да то све буде у славу Божију, а не у славу нашу – рекао је о. Роман.
Сабрани вјерни народ причестио се Светим Тајнама Тијела и Крви Господње.
