У 33. недјељу по Духовима, 29. јануара 2023. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено спомиње Часне вериге Светог апостола Петра и Преподобног Ромила Раваничког, у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу служена је Света Литургија.
Светом службом Божијом началствовао је острошки сабрат јеромонах Владимир, а саслуживали су му игуман острошки архимандрит Сергије, протосинђел Илија, зетски парох јереј Блажо Петровић и јерођакон Зосима.
Мјесец дана прије почетка Великог Поста Православна Црква почиње да најављује тај пост кроз невелику јеванђелску причу о Закхеју, човјеку маленог раста који је био сакупљач пореза што је у то вријеме и тој средини било уско везано са подмитљивошћу, окрутношћу и нечасношћу.
Након прочитаног Јеванђеља о Захкеју бесједио је о. Блажо Петровић.
– Захкеј је био човјек који је био као и многи од нас данас одбачен од свога народа зато што је био на лошем гласу као што су били сви цариници, а опет прихваћен од онога који љуби цио свијет, самога Христа. Захкеј је имао велику жељу, вјеру и љубав да види Христа. Он је имао толику жељу да је сам хтио да превазиђе ону мјеру коју Бог даје свима нама. Сваки од нас задобије нешто и самим рођењем. То буде наш темперамент, неко је слабији на одређене страсти и некога више муче једне слабости, а некога друге. Управо и Захкеј је имао једну слабост. То је била његова висина, његов раст, дакле није могао да погледа преко других људи ка Христу. Закхеј је то саваладао попевши се на једно дрво, да погледа Онога Који долази, Кога су пророци објављивали и проповиједали. Господ видјевши срце његово, онда одмах га позва да сиђе у дом његов – рекао је о. Блажо.
Напоменуо је да аудима није исто дато ни у материјалном ни у духовном смислу.
– Данас овај свијет, западни свијет, који нам доноси неку демократију која није окренута ка Христу већ ка нечастивоме, проповиједа нам хедонизам као нешто што чему треба сви да тежимо. Управо они људи који теже богатству, они су сами хедонисти. Богатство овога свијета је рполазни и пропадљиво. А овај Захкеј који је био богат, одмах говори Господу тајну спасења. Да, даћу о коме сам се год огријешио, даћу пола, није ми жао, само да задобијем Тебе Господе, само да будем уз тебе Господе, одрећи ћу се овоземаљскога. Захкеј, иако је био на позицији, схватио је тајну спасења, да је све што нас везује ја земљу пролазно, да ту наступа мољац, да ће све то нестати – бесједио је о. Блажо.
Подсјетио је и да данас Света Црква молитвено прославља Часне вериге Светог апостола Петра.
– Славећи Часне вериге Светог апостола Петра ми се не клањамо веригама зато што смо пагански наклоњени ка њима, већ зато што је Господ Бог преко тих верига многима дао исцјељење. Толико имамо примјера часних сасуда и црквених утвари преко којих је Господ дао исцјељење људима. Зато се и наша Црква сјећа овога празника, сјећа се апостола Петра. А и Апостол Петар и Свети Василије Острошки имају нешто заједничко што је имао и Захеј, а то је да су превазишли себе. Они су превазишли своју природу и како Господ каже, онај који има вјеру и да каже гори да се премјести са мјеста на мјесто, она ће се премјестити. То је та вјера – закључио је о. Блажо.
