У 17. недјељу по Духовима, 9. октобра 2022. љета Господњег, када наша Света Црква прославља Светог апостола и јеванђелисту Јована Богослова, саборно и молитвено било је у острошкој светињи.
Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат јеромонах Владимир, а саслуживала су му сабраћа јеромонах Роман и јерођакон Зосима, као и јеромонах Симеон из манастира Светог Николе код Куршумлије.
Након што је јерођакон Зосима прочитао зачала из Светог Јеванђеља о жени Хананејки и о разговору Светог Јована Богослова и Пресвете Богородице са Господом док је био на крсту, бесједио је о. Симеон.
Он је казао да је прича о вјери жене Хананејке која моли Господа да јој исцијели кћерку, праслика људи који долазе у цркву и моле се Богу.
– То је праслика нас који долазимо у цркву и ево овдје код Светог Василија Острошког, и у сваку цркву Божију кад долазимо, молимо се Богу. Господ више пута у Светом Јеванђељу пита да ли ми вјерујемо и како Му приступамо. Кад Га је ова жена Хананејка питала да јој исцијели кћер, Он је једно вријеме ћутао, па су Га апостоли молили да отпусти ту жену да не иде за њима. Тако и кад Га ми молимо за нешто да нам учини, Он гледа и чека наше стрпљење, јер можда то што молимо није у том тренутку за наше спасење, за наше добро. Господ најбоље зна шта је за наше спасење. Тако и овдје, Господ ћути, па јој каже ”како вјерујеш, тако нека ти буде”. Тако и Господ свима нама говори, да нам буде по вјери нашој – рекао је о. Симеон.
Истако је да је веома значајно да не приступамо Господу, Мајци Божијој и светитељима, да испробавамо вјеру.
– Не треба да долазимо, као што многи долазе код моштију светитеља, гдје су чудотворне иконе, па замоле свештеника и кажу да су били свуда, код љекара, нажалост код гатара и врачара, па каже дођосмо и овдје да нам прочитате молитву. Што је блаженопочивша мати Макарија, слушао сам је лично, када је дошла жена са болесним дјететом рекла, ми не читамо молитве на пробу. Морамо да вјерујемо. Од нас зависи да ли ће да биде исцјељење, ако вјерујемо. По вјери нашој бива. Од нас зависи гдје ће и у овом и у будућем животу да буде наша душа. И не треба да чекамо да дође нека невоља, па да дођемо тада да молимо, него Господ воли да долазимо и без муке, да Му заблагодаримо на свему, на животу, на нашим ближњима, што нам је дао родитеље, браћу и по духу и по тијелу – бесједио је о. Симеон.
Говорећи о Светом апостолу и јеванђелисти Јовану Богослову, подсјетио је да је он љубљени Апостол Христов, који је када су се сви апостоли због слабости људске разбјежали док су Господа водили на страдање, једини остао са Мајком Божијом и женама мироносицама испод крста.
– Тада му Господ поручује ево ти Мајке, показујући на Пресвету Богородицу, а Њој ево ти сина, што је и било тако, јер је до краја живота Свети апостол Јован био уз Пресвету Богородицу. То је онај ученик Христов који је наслонио главу на Његове груди и питао Га ко ће те издати Господе. Цијело Јеванђеље Светог Јована апостола и јеванђелисте говори најчешће о љубави па се он и назива Апостолом љубави. Он каже, ако не љубите брата свога кога видите, како можете вољети Господа. Тако и ми молимо се, причешћујемо се, исповиједамо се, а не волимо ближње. Господ нам са крста поручује да морамо праштати. И у молитви Оче наш говоримо, опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим. Значи да морамо да опраштамо – поручио је о. Симеон.
Сабрано острошко монаштво и вјерници који су из разних крајева свијета дошли на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотоворцу, примили су Свето Причешће.
