Светом Литургијом и резањем славских колача молитвено је у острошкој светињи прослављен празник Светог пророка Илије – Илиндан у уторак 2. августа.
Светом службом Божијом началствовао је острошки сабрат протосинђел Илија, а саслуживали су му архимандрит Мирон, протојереј Радмило Чизмовић пјешивачки парох и јеромонах Роман, као и јерођакон Зосима.
Одговарала су острошка братија, уз молитвено учешће острошког игумана Сергије, бројног монаштва и вјерног народа.
После прочитаног Јеванђеља сабранима се ријечима празничне бесједе обратио о. Илија који је подсјетио да је Свети пророк Илија једини на небу који је са тијелом у Царству Божијем.
– Сам Христос иако је самом почетку своје проповједи није био у сукобу ни са народом ни са јеврејским вјерским старјешинама, ни са Синедрионом, ни са осталим ученим људима. Ипак, врло брзо је дошло до прекида добрих односа и успостављања немира, односно мржње са стране оних других. Тако послије неких силних чуда која су се десила када је Христос исцјељивао народ и поучавао, дошао је у своје село и наравно одмах су га презрели. Он, пошто је свјестан био свега. Онда су кренуле приче, није ли ово син Јосифов, син дрводјеље, један најобичнији биједник што би рекли, а није учен, дакле по свим параметрима тадашње јеврејске културе која није била нимало блага, односно била је оштра према свим противницима, и он је према њима био један најобичнији биједник, једна сиротиња, кога није требало узимати за озбиљно ни све што ради, ни све што чини. Онда он врло брзо критикује са правом вјерске представнике и наводи им примјере који су врло незгодни и осуђујући за њих, за све оне који у свом погрешном тумачењу своје вјере, под присилом постају лицемјери – рекао је о. Илија.
Поновио је Христове ријечи, који говори да је за вријеме пророка Илије на три године и шест мејсеци било затворено небо и да никоме другом није био послат Илија него у Сарепту Сидоснком удовици да њој нађе хљеба.
– Наравно и удовица из Сарепта Сидонског је била паганка, што је опет за тадашњу јеврејску културу био скандал прве врсте да тако нешто учини Божији човјек. То је потпуно било довољно за освету. Наравно, они су толико били лицемјерни и заљубљени у своју побожност, иако је Синедрион и све остале вјерске старјешине које су живјеле тада у Јерусалиму, једини задатак који су имале јесте да препознају долазак Месијин. То наравно нису успјели да ураде него су чак под видом своје побожности убили Сина Божијег, односно Месију који им је дошао. Он овдје помиње да није дошао некој побожној удовици, није дошао неком јеврејском старјешини, није дошао предсједнику Синедриона или данас предсједнику владе, или не знам чему, него је дошао паганки једној најобичнијој која је у њиховим очима најобичнија биједница и њој дао хљеба, њеног сина је оживио, а није оживио сина неког побожног и угледног човјека – бејседио је о. Илија и нагласио да сви примјери које Христос даје тадашњим слушаоцима не пријају никако њиховим ушима и они одлучују да Га баце са стијене, што не успијевају јер није дошао био час Његов.
На крају Литургије о. Роман са саслужитељима благосиљао је и пререзао славске колаче које су поводом имендана припремили о.Илија, те породица о. Радмила Чизмовића поводом приславе.
О. Роман је потом честитао оцу Илији имендан.
