На празник светог мученика Емилијана, у цркви Свете Тројице у Доњем манастиру, служена је света Литургија којом је началствовао архимандрит Сергије уз саслужење јеромонаха Владимира, сабрата манастира Острог, јереја Ненада Бубање, као и јерођакона Зосиме.
Прије причећивања вјерног народа, сабранима на Светој литургији обрaтио се игуман острошки архимандрит Сергије. Подсјетио је да данас, у 7. недјељу по Духовима, молитвено прослављамо и Оце првих шест васељенских сабора.
– Чули смо Свето јеванђеље које говори о исцјељењу двојице слијепих људи који су се нашли у вријеме божанске спасоносне посјете и доласка нашег Спаситеља Богочовјека Исуса Христа овоме свијету, гдје је Он дошао да нас научи и благодатним својим силама божанским освешта и обожи и оспособи за живот вјечни у заједници са Њим, са пресветом Тројицом и да нам открије све што је потребо да бисмо се оспособили за ту заједницу. Када се обраћа овим слијепцима, односно када се слијепци Њему обраћају да их исцијели, Он свакако као Бог унапријед знајући шта је у човјеку, полагано им даје могућност да се то може десити, да би то више код њих распалио вјеру и показује и нама кроз тај догађај колико је важна постојана и потпуна и чврста вјера да бисмо задобили плодове те вјере – објаснио је о. Сергије.
У другом Јеванђељу, подсјетио је, чули смо Христову првосвештенишчку молитву која је јединствена и коју је заиста могао изрећи само Богочовјек, само Христос, Онај који је заиста дошао да себе принесе за живот свијета.
– Ту се види гдје Он своје страдање са љубављу и радошћу извјештава и Бога Оца и Сабор Свете Тројице и нас тиме, како Он заиста као Богочовјек приноси Себе за нас, приноси Себе да би Он сам био све и сва, да би Он својом жртвом примио на Себе све наше недостатке, све наше гријехе. Сам гријеха не учинивши, Он прима све наше гријех, све наше слабости и недостатке, приноси их и својим божаснким васкрсењем исцјељује нашу смртну болест, а то је гирјех – рекао је игуман Сергије.
Бесједио је даље како Господ васкрсава и свима онима који су у Њему даје силу васкрсења.
-Многи гробови су се тада отворили, многи упокојени су васкрсли. Ми можемо, ми морамо, ми вјерујемо Светом јеванђељу, јер је то истина. Од онда, па редом све до данашњег дана људи су били спремни да умру, да погину, своје младе животе, високе друштвене положаје, да жртвују зарад управо тога Јеванђеља које је Он проповједио и по којему живјећи и ми постајемо обожени – казао је о. Сергије.
Он је додао да се тако сјећамо Отаца првих шест васељенских сабора, јер на почетку вјере док је било гоњење и док се конституисала Црква, већ се почело стварати кварење вјере лажним учењима, лажним вјеровањима људи који нису имали благодат у себи, а интелектуално покушавајући да прошире богопознање, нормално да су морали да залутају на странпутице, па су уносили у вјеру лажна учења.
– Први успјешан у томе је био Арије кога на Првом сабору Оци осудише, јер је он, као што ће касније и сви јересоначалници чинити, криво учио о богочовјечанским природама, богочовјечанској личности Господа Исуса Христа, о природи божанској и човјечанској која је у једној личности Господа Исуа Христа. Нама је онолико колико нам је потребно, Бог открио кроз своју Цркву, Духом Светим, преко светих отаца. Ми не можемо да докучимо ни шта је иза ове ограде тамо, не знамо која биљка расте иза ове ограде, а да знамо суштиу божанске природе, неспознајну. Али оно колико нама треба је довољно – истакао је архимандрит Сергије.
Указао је да су управо зато они који су живјели са вјером у Цркви Божијој, у светим тајнама и светим врлинама Божијим достигли светост.
– Њихове мошти сијају, испуштају свето миро, чине чудеса, непропадљиве су, моћне су. Сви они који су исповиједали вјеру на прави начин, њих је Бог многе нама показао. Многе и не знамо. Показао их је и потврдио чудесним својствима и дејствима, да бисмо ми занали да јесте то пут светости – рекао је острошки игуман.
Сабрани вјерници, који су из разних крајева свијета дошли на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотворцу, примили су Свето Причешће.
Свети мученик Емилијан
У време Јулијана Одступника у Доростолу, у Тракији, младић Емилијан је био градоначелников слуга. Кад цар поче да сатире хришћане, његов изасланик дође у Доростол али не нађе ни једнога. Обрадован тиме, намесник организова велико весеље и гозбу, и нареди жртвоприношење идолима. Те ноћи Емилијан по идолским храмовима, на улицама и трговима, маљем полупа све идоле. Ујутро град преплавише страх и ужас. Сви су се дали у потрагу за „злочинцем“, и ухватише једног сељака којег су видели да је тог јутра пролазио поред храма. Да се не би пред Богом нашао као убица невиног човека, Емилијан признаде намеснику шта је урадио. Након многих мука, сажегли су га у ватри, где предаде душу Господу 362. године.
Преподобни Памво. Преподобни Пајсије и Исаија. Преподобни Јован Многострадални.
