Његова светост Патријарх српски г. Порфирије служио је у навечерје празника Светог Василија Острошког Вечерњу службу са петохлебницом на платоу испрег Горњег острошког манастира.
Саслуживали су му њихова високопреосвештенства митрополити: црногорско – приморски Г. Јоаникије и Крфа, Паксона и Диапонтијских острва Г. Нектарије, као и господа епископи: жички Јустин, милешевски Атанасије, западноамерички Максим, источноамерички Иринеј, крушевачки Давид, тимочки Иларион, буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, ваљевски Исихије и ремезијански Стефан, те бројно свештенство и свештеномонаштво.
Молитвеном сабрању присустовало је више хиљада вјерника који су у реду, са страхом Божијим и љубављу, приступали да цјеливају мошти Острошког Чудотворца.
Обраћајући се сабранима, Патријарх Порфирије је подсјетио на ријечи псалмопојца “Диван је Бог у светима својим”.
– Диван је Бог у Светом Василију Острошком, диван је Бог у Светом Сави и свим светитељима Божијим, који красе календар наше православне цркве, а који су потекли из нашег рода. Диван је Бог, браћо и сестре у вама овдје сабранима, диван је Бог у вашим душама у вашим срцима, јер сви вечерас дишемо као једно, сви смо сабрани у једној тачки, у мисли, у молитви, у срцу, у души Светог Василија Острошког. Вечерас је свака ријеч сувишна. Овдје, на овом мјесту само бисмо требали да се ћутке и ћутећи, смирено и скромно, кољенопреклоно пред моштима Светог Василија молимо Богу, да спустимо свој ум, да спустимо сваку своју мисао, да саберемо све што јесмо у срцу своме и да ту клечећи пред Светим Васлијем Острошким њему повјеримо све што јесмо, јер знамо да је Бог не само да је диван у светима својим, него Бог и чује слово, ријеч, молитву светититеља својих – рекао је светјејши Патријарх.
Пред светошћу светитеља ми стојимо заједно са њима пред лицем Божијим и све оно што имамо, све што смо постигли, све што други мисле о нама, све што замишљамо о себи, све одједанпут престаје да буде важно, казао је Патријарх Порфирије.
– Ко није имамо неку потребу, ко није носио на својој души неку рану, ко није имао неку суштинску духовну потребу и није могао да је оствари, а дошао је овдје свјестан да је само оно што стоји пред Светим Василијем, обнажен и огољен, лишен сваке славе овога свијета и одједанпут са свим оним што му је била потреба и прије него што је помислио, молитвом и љубављу Светог Василија, било му је испуњено. Овдје на овом мјесту браћо и сестре, ми јесмо само оно што је произашло из руку Божијих. Овдје се мјери само вјера, овдје се мјери само спремност да пред лицем Божијим дубински спознамо себе и када то имамо, када у најмању руку желимо да то имамо, тог тренутка одједанпут све престаје, тог тренутка обасјава нас љубав Божија, не због тога што смо по себи вриједни, него због тога што овдје имамо мјесто светошћу Светог Василија Острошког, благодат Божија се спушта међу нас – бесједио је српски Патријарх под острошким гредама.
Објаснио је сабранима и ко су заправо светитељи Божији.
– Свети Васлије је светитељ Божији прије свега због тога што је послушао ријеч Божију која каже “будите савршени као што је Отац ваш небески”. Ријеч Христова нас на то позива и позива нас на крстолику љубав читавим својим бићем у односу на Бога и исто тако љубављу која је већа него у односу на самога себе, љубављу према ближњима. Само то и само толико светитељ узима као правило свог живота. И то је оно што је Светог Василија носило кроз сва искушења, страдања, кроз крст. Знао је да је због љубави према Богу и према људима Господ уз њега и да ништа не бива без промисла Божијег. Свети Василије Острошки је светитељ смирењем, вјером и само онда када му прилазимо ми смирењем и вјером, он чује и прије него што искажемо то што хоћемо, и у наше име, умјесто нас будући да има слободу пред Богом, тражи од Бога, моли, не престаје да преклиње Господа све док Господ због његовог смирења и љубави не услиши његову молитву – истакао је Патријарх Порфирије.
Поучавао је сабране да у времену у којем живимо нема ништа потребније од смирења, светости и молитве.
– Када се онда када нам све иде од руке нешто деси, а што нисмо очекивали, то се појављује као једини пут, као једину излаз. Када су двоје или троје сабрани у име Божије, тада је и Господ ту. А ми ево овдје, данас, толико нас има сабраних са свих страна, из читаве Црне Горе, из Херцеговине, из Републике Српске из Босне и Херцеговине, из Србије и других европских и ваневропских земаља, сабрали смо се овдје искључиво и само зато што знамо да је светост оно што је потребно нама и модерном човјеку, да је молитва оно што је неопходно да бисмо били живи. Заједичка молитва може учинити чуда, јер ту и такву молитву чује светитељ овдје наш Свети Василије Острошки – рекао је Патријарх.
Истакао је и да сабрани под Острогом сви заједно можемо утицати на мир, на човјекољубље, на милосрђе у читавом свјету више молитвом Светом Василију Острошком, него било каквим другим својим активностима и више од многих других који се баве другим активностима.
– Живимо у времену у којем се много говори о миру, о љубави, али се производи оруђе које сије немир, које производи рат и отуда је потребна молитва, покајање. Овдје нам остаје да кољенопреклоно пред моштима Светог оца Василија Острошког искрено погледамо у своју душу, да будемо свјеси да немамо чим да задивимо не само светитеља Божијег и Онога коме се он моли у наше име, него ни једни друге. Али овдје смо зато да свима опростимо све. Ако имамо мржњу на некога да молимо Светог Василија да нам помогне да она нестане из наше душе. Ако злоговоримо у односу на некога, да молимо Светог Василија да он моли Господа да из наших уста потече мед, слаткорјечивост, истински загријана љубављу срца. И ако имамо било какву склоност ка било ком гријеху, било коју страст, да у покајању и смирењу изнесемо пред свеца и сигуран сам да ће он измолити да нам Господ његовим молитвама да снагу да се борећи се са својим слабостима и страстима, уз помоћ светитеља изборимо – бесједио је Патријарх Порфирије.
На крају свог обраћања посебно се осврнуо на ширину Светог Василија Острошког и то што се око њега вјековима сабирају људи са свих страна свијета.
– Он не гледа ко је ко, ко ком народу припада. Не гледа чак ни на то ко се на оји начин моли Богу. Толико је оних који нису православни хришћани, а овдје су дошли у смирењу и са молитвом и одлазили утјешени, исцијељени, оздрављени, јер светитељ Божији јесте српског рода и јесте православни архијереј, али као светитељ Божији он је човјек Христов, али човјек Христов превазилази границе и свога народа, и свога времена, и свога простора, чак и границе и оквире своје Цркве. Будући даје Христос Бог свих људи, Он припада свима људима. Отуда и Свети Василије Острошки овдје сабира љубављу, молитвом и чудотврењем све и свакога са све четири стране свијета – закључио је Патријарх Порфирије.
Његову Светост је поздравио Митрополит Јоаникије, подсјећајући да се ове године прославља велики јубилеј 350 година од упокојења Светог Василија Острошког, који прошле године није обиљежен због епидемије.
– Ове године нам је Бог дао да имамо овакву пуноћу радости. Дошао нам је да овај свети празник увелича и да возглави ову Свету службу и да нас уједини у радости Духа Светог и да нас благослови, Његова светост Патријарх српски г. Порфирије и донио нам велику радост, јер је прије манастира Острог, идући стопама Светог Саве посјетио манастир Млешеву и Епархију милешевску, а данас и световаслијевску и светосавску Херцеговину. И као што је Свети Василије од Тврдоша прешао до Никшића па до Острога гдје је нашао свој вјечити мир, тако је данас Његова Светост, идући стопама Светог Василија, дошао овдје до Острога да се поклони моштима Светог Василија и да заједно са свима нама заблагодари Богу и у име свих нас да стане пред лице Божије и да узнесе наше молитве Богу пред ћивотом Светог Василија Острошког. Такође, велика нам је радост што је са нама Митрополит Крфа Г. Нектарије који бди над Плавом гробницом која нас је сјединила са братским грчким народом и он нам је донио благослов Светог Спиридона Чудотоврца и поздраве благовјерног народа наше браће Јелина – рекао је Високопреосвећени Митрополит Јоаникије.
Молитвена прослава празника Светог Василија наставиће се у поноћ, када ће поред његових светих моштију бити прочитан Акатист.
