У 16. недјељу по Духовима, 10. октобра 2021. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог мученика Калистрата, молитвено је било у острошкој светињи.
Светом Литургијом у цркви Свете Тројице началствовао је острошки сабрат јеромонах Владимир, а саслуживала су му сабраћа протосинђел Сергије и јерођакон Зосима, као и јереји Слободан Радојевић рожајски парох и Ранко Радоњић острошки служитељ.
Евхаристијском сабрању молитвено је присуствовало острошко монаштво и вјерни народ.
После прочитаног Јеванђеља о талантима, сабранима се литургијским словом обратио о. Сергије.
Он је казао да је Бог стварајући цијелу творевину и на крају човјека као круну свога стварања, њега за разлику од осталих живих бића створио да буде логос, да има разум и да као разумно биће да доноси одговорно одлуке о себи и свему око себе. Чак му даје и стваралачку моћ давши му послушање да надјене име свакој створеној твари.
– Управо ту се и човјек остварује као биће које је слично Богу, а које је позвано да заједничари са Богом у вјечном животу. Бог нам је дао и ову Свету службу као пут да остваримо себе на принципу живота, а то је да примамо све божанске енергије и силе у себе, да њима освећујемо свој живот и да живимо по тим светим тајнама и светим врлинама које су плод и наше одговорности и наше призваности од Бога – бесједио је о. Сергије.
Подсјетио је на ријечи прочитане из посланице Светог апостола Павла Коринћанима, у којој се моле људи да не примају узалуд благодат Божију.
– Замислите, Бог нам даје благодат, своје енергије и силе, да се ми у овом животу који је кратак, не смијемо играти са временом које нам Бог дарује, а ни са благодаћи Божијом коју нам током боравка на земљи Господ даје. Ево и сам Бог преко својих апостола и лично у својим причама објављује да стражаримо над собом док имамо времена. Онда нам говори да се треба показати у страдањима, у свим могућим искушењима која нам дођу у овом свијету. Дакле, сад кад знамо, а знамо да смо позвани да у овом животу не идемо као безумни, него као они који имају разум и дар Духа Светога у себи, да расуђујемо, да доносимо одлуке које ће бити у сагласју са Божијом правдом и истином и да тако добијемо као што чусмо у Јеванђељу о талантима – рекао је о. Сергије.
У данашњој јеванђељској причи говори се о господару који полазећи на пут даје слугама таланте, толико колико ко од њих може да поднесе.
– У дан испитивања и враћања тих таланата господару, он их посматра како ће се понијети у тај дан. И шта се дешава? Онај који је добио пет, он је учинио још пет гледајући да се богатство господара узалуд није дало. Тако и онај са два. А онај са једним, који би требао најлакше да се снађе, најмање је уложено, најмање се од њега и тражи, а он и тај један закопава у земљу због љености своје, немарности и бива због тога осуђен, јер је самог себе љеношћу својом и неодговорношћу, одлучио из вјерних слугу Божијих – објаснио је о. Сергије.
Истако је да нас Господ свакодневно призива да са Њим заједничаримо, али и да од нас не тражи много.
– Господ не тражи да васкрсавамо мртве, да умножавамо хљебове. Господ тражи, као што каже наш Патријарх Павле, да будемо људи. А Бог може све, Богу није потребан наш труд, наша вјера. Није му потребно ништа од нас, али очекује од нас, кад нам је већ дао и засигурно нам је дао све. Ми знамо увијек кад смо сагријешили, није да не знамо, знамо кад закопавамо таланте, знамо кад бисере бацамо пред свиње, али оправдавамо то неким својим слабостима. Али све то можемо постићи вјером у Бога. Зато нас свети оци поучавају да да чувамо вјеру у свом срцу, у свом уму, свом бићу, јер с вјером у Бога можемо све. Без Бога, и сам Господ каже, не можемо чинити ништа – закључио је о. Сергије.
