У Средопосну недјељу Великог поста, посвећену Светом Јовану Лествичнику, 11. априла 2021. љета Господњег, када наша Света Црква прославља Преподобног Марка Аретуског, молитвено је било у острошкој светињи.
Свету Архијерејску литургију у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Г. Јоаникије, а саслуживали су му јеромонах Андреј из манастира Црна Река, острошка сабраћа протосинђел Сергије, јеромонах Владимир, јереј Ранко Радоњић и јерођакони Роман и Зосима, као и никшићки парох протојереј Мирко Вукотић и јерођакон Макарије из манастира Ђурђеви Ступови.
Владика Јоаникије је током Литургије вјернима казао да оставе мобилне телефоне током службе, јер оно што се дешава на светој Литургији, не може се ухватити мобилним телефоном, већ само срцем.
Прије причешћивања вјерних, Владика Јоаникије је бесједио сабранима, наводећи да је свака недјеља у овом Часном посту посебан празник.
– Данас прослављамо Светог Јована Лествичника који је чувен по својим испосничким подвизима. Тешко бисмо разумјели то како је и због чега Свети Јован се толико подвизавао, толико се удаљавао од овог свијета, живјећи само о води и ваздуху и помало хлеба и да тако човјек проведе више десетина година. Онај ко је био у манастиру Свете Екатарине, а одатле није далеко до испоснице Светог Јована, и ко се нађе под том стијеном гдје се он подвизавао, ухвати га нека језа. Гдје је човјек провео више десетина година, лишавајући се свега ради Царства Божијег, ради Господа Исуса Христа – казао је Владика Јоаникије, наводећи да кад узмемо у руке његову књигу поука звану Лествица, тек тада видимо због чега се човјек лишавао свега од овога свијета, да би стекао нешто што је много драгоцјеније.
Владика је истакао да је Свети Јован Лествичник сигурно био спреман на такав подвиг, јер се претходно подвизавао у манастиру Свете Катарине. Он није отишао неспреман, него се добро био припремио и ојачао за такав подвиг.
– Он је такође чувен по тој својој књизи званој Лествица. Најдубље духовно искуство, духовни доживљај, садржан је у тој књизи. Нема ту пуно ријечи научених из књига иако је био веома образован, него је то оно искуство које је он сабирао годинама и деценијама кроз свој подвиг поста и молитве. Ушао је у дубине људске душе, људске психе, разних искушења, дупевних проблема. Када читате странице његове о себичности или неком другом пороку, као да разговарате са најобразованијим психијатром, јер он познаје људску душу до танчина. Свети Јован Лествичник је дакле оставио ту књигу поука коју углавном монаси у манастирима читају током Великог поста за трпезом – рекао је Владика Јоаникије.
Човјек читајући ту књигу упознаје себе, своје мане, а то је веома драгоцјено у току овога поста, да постанемо свјесни својих мана, као што се молимо и овом молитвом Светог Јефрема Сирина да нам Господ да да сагледамо своје гријехе, а да не осуђујемо брата свога, казао је Владика Јоаникије.
– Када се бавимо својим гријесима, када мислимо на њих и када се кајемо, неће нам сметати гријеси ближњих наших, него ће нам само сметати наш гријех. Ево Света Црква баш ову недјељу средином Часног поста истакла примјер Светог Јована Лествичника, да нам буде свима за поуку. Не треба се заносити да га је тако лако слиједити, али када видимо како се Свети Јован подвизавао, како се лишавао свега из овога свијета, како је постио и како се Богу молио и које духовно благо је задобио, онда је то и за нас мотив да приложимо мало више труда, да и ми покушамо да постимо више, боље и љепше него што смо то уобичајили. Онда ће сигурно наш пости бити благоугодан Богу, ако не будемо осуђивали своје ближње, па колико га год постили. И наравно, ако се будемо кајали за своје гријехе, ако будемо опраштали ближњима својим и ако будемо исповиједали своје гријехе, ми ћемо сигурно добити велико олакшање, наравно кроз приступање Светим Тајнама Христовим – закључио је Владика Јоаникије.
