1965. godine u manastiru Ćelije

Braćo i sestre! Danas je Nedelja izgubljenog Raja, Nedelja palog Adama, a to znači – Nedelja izgubljene svetosti, izgubljene bezgrešnosti, izgubljene besmrtnosti, izgubljene večnosti. Svoju svetost čovek je zamenio poročnošću, svoju bezgrešnost grešnošću, svoju besmrtnost smrtnošću, večnost prolaznošću. Danas je čovek uveo greh u naš zemaljski svet, a za njim i sa njim smrt. Ali je time proterao sebe iz Raja, iz tog blaženog Carstva besmrtnosti i bezgrešnosti i potopio sebe u tamnu smrt.

Jer, šta je Raj? Ništa drugo do život u Bogu i Bogom, život u Božanskoj bezgrešnosti i besmrtnosti i večnosti, Božanskoj ljubavi i radosti, i u svim ostalim Božanskim svojstvima i blaženstvima. Danas smo izgubili Raj. Kako? Grehom.

A šta je greh? Greh je odvajanje čoveka od Boga, napuštanje Boga čovekom. To je greh, sav greh. Iz toga se roje svi ostali gresi, sva ostala zla. U čemu je suština svakog greha posebno i svih grehova skupa? Odgovor može biti samo jedan: u napuštanju čovekovom Božanske Istine i Pravde, Božanske bezgrešnosti i besmrtnosti, Božanske svetosti i večnosti, Božanske ljubavi i radosti. Jednom rečju, u napuštanju čovekom Boga i života u Bogu. Sve to survava čoveka u smrt, a greh je drugom polovinom svojom smrt, jer kad greh sazri rađa smrt[2]. Tako je čovek postao najkobniji i najstrašniji pronalazač u svima svetovima, pronalazač smrti. Pronašao je smrt i pretvorio ovaj svet u fabriku smrti, a sam postao glavni pronalazač smrti za sve svetove.

Zemlja, o! šta je zemlja? Jedina radionica smrti u vasioni. A čovek, nesveti[3] čovek, jedini izvoznik smrti za sve svetove, izvoznik koji je zanavek patentirao svoj kobni pronalazak. Prvi zavodnik naše duše zbog koga smo izgubili Raj kako se zove? Neuzdržljivost. Mi smo izgubili Raj jer smo narušili božanski post. Jeli smo od zabranjenog roda[4]. Mi smo izgubili besmrtnost jer nismo htelida postimo. Nepost je ne samo naš prvi greh, već i otac svih naših grehova i otac svih naših smrti. Avaj, majko, kad ti smrt otme jedinca, oče kad ti smrt pokosi uzdanicu, recite sebi: To je zbog ljudskog neposta. Sva naša umiranja, sve naše smrti dolaze od našeg neposta, jer je nepost jedini izvor svih smrti u našem zemaljskom svetu.

Kad je tako, onda kako ćemo povratiti izgubljeni Raj? Postom, jedino postom! A besmrtnost, kako ćemo povratiti izgubljenu besmrtnost? Opet postom, jedino postom. Gle, post nam je dat kao lek od greha i smrti. Da, kao lek od greha i smrti. Posteći, mi se lečimo od greha i izbavljujemo od smrti. Jer postom povraćamo sebi izgubljenu Božansku svetost, izgubljenu Božansku besmrtnost, izgubljenu Božansku Istinu, izgubljenu Božansku Pravdu, izgubljenu Božansku Dobrotu, izgubljenu Božansku Lepotu. Sežući postom za Božanskim savršenstvima mi prenosimo centar svoga bića sa zemlje na Nebo. Sabiramo sebi blaga na Nebu, gde ih ni moljac greha ni rđa smrti ne kvari i gde lupeži ne potkopavaju i ne kradu[5]. Postiš li – gle, ti postaješ božanski čist, božanski svet, božanski besmrtan. Postiš li – ti srce svoje prinosiš i prenosiš sa zemlje na Nebo, gde ni moljac ni rđa ne kvari, i gde ti ništa ni gresi ni strasti ne mogu ukrasti. Postiš li – gle, ti postom stičeš sva neprolazna večna božanska blaga.

Takvo je Evanđelje o postu. Njega nisam pronašao ja, grešni i ništavni, već Bezgrešni i Sveblagi Gospod Hristos. To Evanđelje o postu glasi, čuli ste danas. Reče Gospod: „Ako opraštate ljudima grehe njihove oprostiće i vama Otac vaš Nebeski. Ako ne opraštate ljudima grehe njihove, ni Otac vaš neće oprostiti vama grehe vaše… A kad postite ne budite žalosni kao licemeri; oni načine bleda lica svoja da ih vide ljudi gde poste. Zaista vam kažem da su primili platu svoju. A ti kad postiš, namaži glavu svoju, i lice svoje umij da ne vide ljudi gde postiš, nego Otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi javno. Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gde moljac i rđa kvari, i gde lupeži potkopavaju, nego sabirajte sebi blaga na Nebu, gde ni moljac ne kvari, i gde lupež ne potkopavaju i ne kradu. gde je vaše blago, tamo će biti i srce vaše.[6]

Eto Evanđelja o postu, Evanđelja o sabiranju postom svih neprolaznih i večnih blaga: molitve i milosrđa, bratoljublja i bogoljublja, istine i pravde, dobrote i krasote, smernosti, ljubavi i nade, besmrtnosti i večnosti i ostalih evanđelskih vrlina. Svaka od njih nizvodi u dušu po jedno božansko neprolazno večno blago. Živeći evanđelskim vrlinama, čovek iako je na zemlji živi kao na Nebu, živi nebeskom Istinom, nebeskom Pravdom, nebeskim Životom, a to znači, savlađuje smrt i sve što je smrtno, greh i sve što je grešno, i stiče besmrtnost i Život Večni.

Po Hristovom Evanđelju, post je bojište na kome se hrišćanin neprekidno bori sa gresima i strastima, to jest, sa svim onim što izaziva smrt duše i tela. Za vreme velikog posta hrišćanin je pre svega borac, borac sa sobom i sa kušačem. Nikada kušač nije tako budan i nasrtljiv kao u svete dane Velikog Posta. Može li mu čovek protivstati ako ne drži sebe budna molitvom i postom? U posne dane kušač mobilizuje sva zla i sva iskušenja. Zar im čovek može odoleti ako ne mobiliše sva evanđelska dobra? Četrdeset dana Velikog Posta i jesu četrdeset dana velikih kušanja. Iz Evanđelja znamo: Gospod Hristos je Duhom Svetim pobedio kušača[7]. Zar ga iko može pobediti bez Duha Svetoga?

Kroz osam strasti kušač kuša čoveka. Kroz osam vrlina čovek pobeđuje te strasti. Kuša te kušač strašću stomakougađanja? Naoružaj se evanđelskom uzdržljivošću i postom – i pobedio si ga. Kuša te strašću bluda? Ispuni noći svoje i dane svoje molitvenim bdenjem. Kuša te glađu i žeđu – pobedi i ta iskušenja. Kuša li te lukavi kušač strašću srebroljublja, ti zavoli evanđelsko siromaštvo i pobedićeš tu pogubnu strast. Kuša li te pomamljeni kušač strašću gnjeva, ukroti sebe Hristovom krotošću; moli se kao i On za one koji te vređaju, muče, raspinju i pobedićeš iskušenje. Možda te kuša prekomernom i nerazumnom tugom? Ne tuguj nikada ni za čim prolaznim. Ne tuguj kad te vređaju, ne tuguj kad te ogovaraju, ne tuguj kad te muče, nego se, naprotiv, svemu tome raduj apostolskom radošću i pobedićeš iskušenje. Kuša te neumorni kušač strašću čamotinje koja te može okovati samoubistvenim očajanjem? Odmah traži sebi posla, ili čitaj, ili radi kakav ručni rad, ili se često moli. Kuša li te vešti kušač strašću taštine, strašću samoljublja, izbegavaj pohvale, položaje, počasti, kori sebe, govori sebi: ja sam najgori čovek na svetu, ja sam grešniji od svih ljudi, i pobedićeš iskušenje. Kuša li te prepredeni kušač gordošću, ti mu protivstani smirenošću smirenog Gospoda Isusa: svaki svoj podvig, svaku svoju misao, svako svoje dobro delo pripisuj ne sebi već Gospodu Hristu, i pobedićeš iskušenje.

Znate li, braćo i sestre, šta je pred nama? Veliki i Sveti post sa svetim zadatkom da povratimo izgubljeni Raj, a to znači da proživimo sav Hristov život da bismo dostigli Vaskrsenje Hristovo, taj Novi Raj. Jer Vaskrsenje Hristom i jeste povraćeni Raj. Vraćena rodu ljudskom besmrtnost i večnost Hristovom pobedom nad smrću i grehom. Na kraju Svetog i Velikog posta stoji prvi i jedini Pobeditelj greha i smrti u svima svetovima – Vaskrsli Gospod Hristos. Vaskrsenjem Svojim On nam vraća izgubljeni Raj, vraća nam izgubljenu besmrtnost i večnost, izgubljenu Istinu i Pravdu, vraća nam sva izgubljena Božanska blaga. Stoga je Uskrs praznik nad praznicima. Hrišćanin se oseća besmrtnim i večnim, oseća se pobediteljem greha i smrti, oseća da je Spasiteljevo Vaskrsenje zaista Novi Raj na zemlji, i neiskazana radost mije mu dušu i sve svetove njegovih osećanja i misli.

Na današnji dan, između nas i Novog Raja na zemlji Uskrsa, stoji Veliki post. Ovaj Sveti post i jeste jedini most od provalije smrti, koja nas deli do obale besmrtnosti, most između nedelje izgubljenog Raja i nedelje vaspostavljenog Raja. Staneš li na stazu posta, gle, stao si na stazu koja sigurno vodi u pobedu nad smrću, u besmrtnost i Život Večni, u Raj. Staneš li na stazu pokajanja, gle, doživećeš to isto. Staneš li na stazu molitve, ili krotosti, ili ljubavi, ili smernosti, ili bratoljublja, ili ma koje evanđelske vrline, stao si na staze koje nesumnjivo vode u Raj i pobedu nad smrću, u besmrtnost i Život Večni. Gle, koliko je rajskih staza pred tobom i preda mnom, koliko evanđelskih vrlina!

Ali boj se, isto toliko ima i paklenih staza, jer je svaki porok staza, koja pravo vodi u pakao. Gordost – paklena staza jer izgoni čoveka iz raja, srebroljublje – druga paklena staza, blud – treća, mržnja – četvrta, gnjeg – peta, bezbožnost – šesta, i tako redom porok do poroka, greh do greha; sve su to paklene staze jer zasigurno vode čoveka u smrt i pakao. Ne postiš li Veliki post, ili postiš samo nedelju dana i prestaneš, rekneš sebi: dosta je… Znaš li šta si uradio? Srušio si most koji si nedelju dana gradio nad provalijom smrti, ka obali besmrtnosti, ka Uskrsu. Srušio si most između svog pakla i uskršnjeg Raja. Postiš li ceo post, budi ubeđen, sagradićeš most koji prevodi u Raj, u besmrtnost, u Vaskrsenje.

Samo, post nikad ne gradi sam. Njemu uvek sarađuju ostale evanđelske vrline: vera i nada, ljubav i molitva, krotost i milosrđe, bogoljublje i bratoljublje. Ali pazi da neki greh ne minira tvoj most. Gordeći se ti misliš u sebi: Eto, ja postim ceo post, bolji samo od onih koji ne poste. Gle, već si minirao svoj most i on svakog trenutka pod eksplozijom nekog greha može odleteti u vazduh. Onda, onda ćeš sav ostati u smrti i u svom strašnom paklu.

Na današnji dan mi smo na dogledu Raja, na dogledu Vaskrsenja Hristovog. Mi ćemo sigurno ući u njega i iskrcati se na obalu besmrtnosti samo ako budemo postili evanđelskim postom. Naš susret sa Vaskrslim Gospodom Hristom i jeste naš Raj, naša besmrtnost, naša večnost. Jer, gde je Bogočovek Hristos – tu je i Raj. Ovaploćeni Bog i jeste sav Raj na zemlji, jer je to sav Bog sa svima Svojim savršenstvima i bogatstvima. Njegovo Sveto Evanđelje i nije drugo do božanska riznica sredstava, sila i uputstava kako se vaspostavlja Raj u čoveku i u svetu oko čoveka.

Ne varajte se, Raj počinje još ovde na zemlji vršenjem evanđelskih vrlina. Blaženstva su dokaz toga[8]. Smernošću se izgoni iz duše gordost, taj glavni agens i instalator pakla, i povraća Raj, Carstvo Božje. Tako i pokajanjem, tako i krotošću, tako i mirotvorstvom, potiskuje se iz duše greh i smrt, svaki greh i smrt, a povraća raj i besmrtnost. Ali ne samo Raj, nego i pakao počinje još ovde na zemlji. Kroz svaki porok stvara se po jedan mali pakao u duši čovekovoj. A svi ljudski poroci skupa pretvorili su ovaj svet u pakao. Zato evanđelske vrline pretvaraju ovaj svet iz pakla u Raj. Svakim evanđelskim doživljajem, svakim evanđelskim raspoloženjem, svakim evanđelskim delom ti postepeno usdostavljaš Raj u tvojoj duši dok ga najzad potpuno ne uspostaviš. Vaspostaviš li Raj u sebi, ti ćeš ga lako vaspostaviti i u svetu oko sebe. Eno, razbojnik na krstu je to doživeo verom i pokajanjem i iz usta Sveistinitog Gospoda čuo ovu blagu vest: „Zaista ti kažem, danas ću te sam uvesti u Raj“[9].

Braćo i sestre, Nedelja izgubljenog Raja jeste Nedelja praštanja, …[10] kako su ovu nedelju nazivali naši stari, i kako je i danas nazivaju onde gde je Pravoslavlje silno i jako. Na današnji dan – šta je naša dužnost? Da sagledamo sebe u svima ponorima svojim, u svima visinama, u svima širinama, i u sebi sve grehe svoje. Možemo li ih izbrojati? Ne, nikada i nikako. Šta nam ostaje? Jedno, samo jedno: da svim bićem svojim vapijemo: „Gospode pomiluj“. Stoga tako često i čujete u Crkvi Hristovoj taj vapaj: „Gospodi pomiluj“. Ko očima vere i pokajanja sagleda svoje grehe, on neprestano vapije: „O, Gospodi, pomiluj! Bože, milostiv budi meni grešnom“[11]. Ali on i neprestano oprašta drugima grehe njihove, jer zna, ako oprašta, oprostiće mu se.[12] Naše spasenje Spasitelj je uslovio praštanjem grehova. Zato je i u molitvu Gospodnju uneo ovu molbu: Oprosti nam grehe naše, kao što i mi opraštamo onima koji su nam zgrešili.[13]

Vidite, vrednost i hristonosnost našeg posta uslovljena je opraštanjem. Naš povratak u Raj uslovljen je time, naša besmrtnost, naša večnost uslovljene su time. Gle, naš Raj zavisi od našeg bližnjeg, i naša besmrtnost i naša večnost zavise od našeg bližnjeg. Zato je svemilostivi Spasitelj zapovedio: „Budiše milostivi kao što je milostiv Otac vaš nebeski“.[14]

Šta još znači današnje Evanđelje? Svi smo krivi za sve! svaki je kriv za sve! svi su krivi za svakoga! Shvatimo li to, osetimo li to, mi ćemo svima oprostiti sve, moliti se za sva bića u svima svetovima, da bi i nama Gospod oprostio grehe naše. Mi ljudi, krivi smo svaki pred svima i svi pred svakime. Štaviše, mi ljudi krivi smo i pred životinjama i pred pticama, i pred cvećem, i pred drvećem, i pred svima bićima na zemlji, jer smo mi grehom svojim uveli smrt i patnje u ovaj zemaljski svet – mi ljudi. Ako ikada, onda na današnji dan hrišćani treba da su svesni toga, i da iz sve duše zavape: „Oprostite nam i vi ptice, oprostite nam i vi mravi, oprostite nam i vi pčele, oprostite nam i vi srne, oprosti nam i ti travo, oprosti nam i ti cveće, oprosti nam i ti drveće, oprostite nam i vi ribe, oprostite nam i vi zvezde, oprostite nam (sva) stvorenja zemaljska, jer smrtno se ogrešismo o vas što navukosmo na vas bezbrojne patnje i što raj pretvorismo u pakao“!

Evanđelje praštanja je toliko neophodno zemaljskom svetu da se proteže i na ptice u gori. Naši stari govorahu, pričao mi je moj pokojni otac, da se na današnji dan i ptice u gori opraštaju, ptice u gori opraštaju… O, kakve nežne, anđelske i evanđelske osetljivosti i saosetljivosti kod ptica. One jače od nas osećaju Spasiteljevo dirljivo Evanđelje opraštanja. Gle, ptice u gori usrdnije su od ljudi u ispunjavanju Evanđelja Hristovog.

Braćo, zastidimo se pred pticama. Zar da nas one preteknu u ispunjavanju Hristovog Evanđelja? Pohitajmo, oprostimo danas svima, eda bi Gospod oprostio nama grehe naše. Pomolimo se za sve, za prijatelje i neprijatelje, za one koji nas mrze i za one koji nas vole, za dobrotvore i zlotvore. Budemo li tako radili, mi ćemo za sve vreme Velikog posta revnosno ići putem evanđelskih vrlina i radosno uzići u Novi Raj, Vaskrsenje Hristovo, gde svakoga od nas očekuje Božanska Istina i Pravda, Božanska Besmrtnost i Večnost, Božanska Ljubav i Radost. Amin.

* * *

Pashalne besede – tom III,
preuzeto sa: «Svetosavlje»