У 15. недјељу по Духовима, 17.септембра 2017.године Господње, када наша Света Црква молитвено прославља Светог свештеномученика Вавилу, Пророка Мојсеја Боговидца и Светог Петра Дабробосанског, саборно и молитвено било је у острошкој светињи, гдје се сабрало стотине вјерника из разних крајева свијета који су дошли на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотворцу.
Светом Литургијом на платоу испред Горњег острошког манастира началствовао је протојереј-ставрофор Мираш Богавац из Бијелог Поља, а саслуживали су му јереји Иван Станишић из Будве и Митар Керлец из Бихаћко-петровачке епархије, јерођакон Зосима сабрат острошке обитељи и свештенођакон Марко Радмило из Епархије франкфуртске и све Њемачке.
Прије причешћивања вјерних сабране је бесједећи поучавао о. Иван Станишић, који је казао да сваки човјек који хоће да се бави духовним стварима мора да научи азбуку духовног живота.
– Азбука духовног живота је прије свега да човјек зна у шта вјерује, каква је то вјера хришћанска, православна. Човјек, хришћанин, који иде у цркву а не зна Симбол вјере, он не зна у шта вјерује, он има у магновењу нешто чему иде, зна да је то нешто свето, али управо ово незнање у њему резултује да слабо шта може да схвата и да слабо може род да доноси у хришћанском смислу. Зато смо дужни да почнемо испочетка. Као што дјеца крену у школу и уче Азбуку, па их учитељица учи писању слово по слово, па онда поједине ријечи, тако смо и ми дужни да се прије свега заинтересујемо – казао је о. Иван и додао да живимо у најпогоднијем времену у хришћанској историји да добијемо све што нам је потребно за спасење.
Он је казао да су књижаре данас препуне хришћанских, православних књига које су свима доступне, за разлику од времена прије тридесетак година.
– Сада нам је Бог дао све, али слаба је заинтересованост. Када се окупимо овдје око Престола Божијег у великој светињи, дошли смо да се поклонимо великом светитељу, али смо дошли да се поклонимо и ономе што је њега светитељем начинило. Свети Василије је свети због тога што је био човјек литургије, што је био човјек испуњен јерусалимским и светогорским духом православља, па то донио у ове пештере, а онда засијао како је мало ко игдје засијао у православном свијету. А због чега? Зато што га је велика мука пратила читавог живота. Ми му се клањамо и хвалимо га сада прослављеног, а колико је он увреда претрпио, колико неправде, гоњења, то је нама чак и када читамо житије његово склоњено, јер ми то не би могли ни да прочитамо. Он нас позива да озбиљно схватимо ове ријечи и да се побринемо око нашег спасења – казао је о. Иван и упитао какав је хришћанин човјек који у дому своме нема Свето писмо и молитвеник.
О. Иван је додао да треба да схватимо да човјек не може сам у духовном животу и да му је за духовну борбу потребан свештеник.
– Човјекова црква гдје живи и његов свештеник су оно најважније што је њему потребно, а он је дужан да тог свештеника љуби и воли јер тај свештеник приноси Свети Принос на Жртвенику и немојте испитивати његове гријехе и слабости, јер ако гледамо сами себе и ако смо искрени, видјећемо много тога што ће нас поразити – казао је он и додао да се хришћани морају савјетовати са свештеницима, како би прирпемљени приступили Светој Чаши Тијела и Крви Господње.
Бесједа о. Ивана Станишића у Горњем Острогу 17. септембра
Оне који посте, исповиједају се, моле се и који су се измирили са ближњима својим, о. Иван је позвао да приступе Светом Причешћу, а они који то нису, да се посавјетују са својим свештеницима.
Након причешћивања вјерног народа, сабрани су са страхом Божијим, вјером и љубављу приступали на поклоњење чудотворним моштима острошког Чудотворца.
Света Литургија одслужена је и у Доњем Острогу уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерника.
У цркви Свете Тројице Свету службу Божију служили су јереј Никола Скопљак из Бијелог Поља и јеромонах Јеротеј сабрат острошке обитељи.
