У недељу 14. по Духовдану, 10. септембра, када наша Света Црква молитвено прославља преподобне Мојсеја Мурина и Саву Псковског, као и Сабор Српских Светитеља, у острошкој светињи било је саборно и молитвено.
Светом Литургијом на платоу испред Горњег острошког манастира началствовао је протојереј Дарко Пејић бјелопољски парох, а саслуживали су му протојереји-ставрофори Ратко Полић и Урош Живковић из Шабачке епархије и јеромонах Вињајемин из Архангелска у Русији, уз молитвено учешће великог броја вјерника који су из разних карјева свијета дошли у острошку светињу на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотворцу великом Божијем угоднику.
Сабрани народ је након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља О браку Царевога Сина поучавао началствујући о. Дарко, који је говорио о тјелесним и духовним болестима и страдањима, као великом искушењу.
– Човјек, када наиђе болест и страдање, када се разболи дијете или нека друга тјелесна и физичка невоља падне на плећа човјеку, умије и зна још увијек да зарида и заплаче. Међутим, оно што није добро, што смо заборавили, а над чиме би требало много више плакати и ридати, заборављамо браћо и сестре на своје гријехе. Физичка болест у породици често пута зна и болесника и цијелу породицу да окрене вјери, Богу и онда то није болест на пропаст, него на оздрављење цијеле породице и дома. Али гријех не трује само тијело, трује душу. Не умире човјек само за овај свијет, умире за вјечност. Једно је кад умремо па се одвојимо од ближњих, али је страшно и помислити да се одвојимо од Светог Василија, Светог Саве, Светог Петра Цетињског, од свих светих из рода нашег и у Цркви Божијој – казао је о. Дарко и подсјетио на ријечи Јеванђеља које нас стално опомињу ”Иштите најприје Царства небеског и правде Његове, а остало ће вам се додати”.
Он је рекао да се Господа сјећамо прије када смо у физичкој невољи, него у духовним падовима и гријесима, што би требало да је обрнуто.
– Душа је сасуд вјечности, оно што нас веже за Бога и са Богом спаја и по чему Богу личимо и сличимо. Ми када наиђе болест најприје обиђемо све видаре, љекаре, често пута и гатаре, па кад ништа не помогне, онако исцрпљени кажемо ајде да одем и тамо. А Богу се у свему треба најприје обратити – казао је о. Дарко и додао да се Богу треба обраћати и захваљивати стално и да Он који је своју крв излио на крсту за нас не чини никоме ништа неправедно, него на спасење.
Бесједећи, о. Дарко поучавао вјерни народ да је неопходно да се кају за своје гријехе, исповиједају, да се причешћују, јер је то предуслов за улазак у Царство небеско.
– Бог нам је дао много. Видите да цијели свијет долази и поклања се Светом Василију. Али немојмо само да се хвалимо Светим Василијем, него да се угледамо на њега. Он је све оставио, жртвовао све удобности и благодети, живио по најстрожијим монашким правилима проводећи живот на кољенима у молитви непрестано служећи Богу и молећи се за свој род. Као награду за то, због толике љубави његове, Бог га је и по смрти оставио његовом роду да га кријепи и снажи и води. Угледајмо се на њега, идимо путем његовим, јер на крају нас чека заједница са Светим Василијем и са свима светима из рода нашег – закључио је о. Дарко.
Бесједа о. Дарка Пејића у Горњем манастиру
Велики број сабраних вјерника и свештенства присаједино се Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христа примивши Свето Причешће, а вјерни народ је у непрекидној колони приступао цркви Ваведења Пресвете Богородице са моштима Острошког Чудотворца.
Света Литургија одслужена је и у Доњем острошком манастиру у присуству бројних вјерника и монаштва.
Светом службом Божијом у цркви Свете Тројице началствовао је јеромонах Јеротеј сабрат строшке обитељи уз саслужење свештенства и свештеномонаштва, а заједничарење након Литургије настављено је у манастирској гостопримници.
