У понедјељак 28. августа 2017. љета Господњег у острошкој светињи литургијски и молитвено је прослављен велики празник Успења Пресвете Богородице – Велика Госпојина.
Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем острошком манастиру началствовао је јеромонах Јеротеј сабрат острошке обитељи, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Милан Пајкановић пензионисани свештеник из Бањалуке, јереј Ђорђе Ракић из Нишке епархије и јерођакони Зосима и Роман.
Бројно монаштво и вјерни народ сабрали су се на богослужењу, а њих је ријечима бесједе посвећене овом великом празнику поучавао о. Милан који је укратко хронолошки казивао житије Пресвете Богородице од њеног чудесног рођења од благочестивих родитеља Светих Јоакима и Ане до Њеног славног успења.
– Пресвета Богородица је без бола, патње и мука, какве самртници имају, предала своју душу у руке Сина свог – казао је о. Милан и додао да је то био чудесан спровод који су пратили анђели до Гетсиманије гдје је Богородица завјештла да се сахрани, поред својих благочестивих родитеља и праведног Јосифа, одакле се њено тијело вазнијело на небо.
О. Милан је говорио и о многобројним чудесима Пресвете Богородице и њеним бројним чудотворним иконама.
Бесједа о. Милана у Доњем Острогу на Велику Госпојину
За православне вјернике се данас завршава тринаестодневни пост којим су се припремали за овај велики празник, па се велики број сабраних причестио Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христа.
Света Литургија раније јутрос служена је и на платоу испред Горњег острошког манастира гдје се сабрао велики број вјерног народа, а началствовао је протојереј Миодраг Тодоровић никшићки парох.
Прослава празника Успења Пресвете Богородице настављена је заједничарењем у манастирској гостопримници.
УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
Господ који је на Синају заповедио петом заповешћу: поштуј оца свога и матер своју, показао је примером Својим, како треба поштовати родитељку своју. Висећи на крсту у мукама Он се сети Матере Своје и показујући на апостола Јована рече јој: жено, ето ти сина! Потом рече Јовану: ето ти матере! И тако збринувши Своју Мајку Он издахну. Јован имаше дом на Сиону у Јерусалиму, у који се настани и Богородица и оста да живи до краја својих дана на земљи. Својим молитвама, благим саветима, кротошћу и трпељивошћу она много помагаше апостолима Сина свога. У главноме све време до смрти провела је она у Јерусалиму обилазећи честоона места, која су је подсећала на велике догађаје и на велика дела Сина свога. Нарочито је често походила Голготу, Витлејем и гору Јелеонску. Од њених дужих путовања помиње се њена посета св. Игњатију Богоносцу у Антиохији, посета св. Лазару четвородневном, епископу Кипарском, посета Св. Гори коју је она благословила, и бављење у Ефесу са св. Јованом за време великог гоњења хришћана у Јерусалиму. У својој старости она се често молила Господу и Богу своме на Јелеонској гори, на месту Вазнесења Његова, да је што пре узме из овога света. Једном приликом јави јој се архангел Гаврил, и објави јој, да ће кроз три дана бити упокојена. И даде јој ангел Божји једну грану палмову, која ће се носити при њеном спроводу. С великом радошћу она се врати дома пожелевши у срцу, да још једанпут у овом животу види све апостоле Христове. Господ јој испуни ову жељу, и сви апостоли, ношени ангелима и облацима, наједанпут се сабрашеу дом Јованов на Сиону. Са великом радошћу виде она свете апостоле, охрабри их, посаветова и утеши; по том мирно предадедух свој Богу без икакве муке и болести телесне. Апостоли узеше ковчег с телом њеним, од кога излазаше ароматни мирис, и у пратњи мноштва хришћана пренеше у врт Гетсимански у гробницу св. Јоакима и Ане. Од злобних Јевреја заклањаше их облак по промислу Божјем. Неки свештеник јеврејски, Атоније, дохвати рукама ковчег у намери да га претури, али у том часу ангел Божји одсече му обе руке. Тада он завапи апостолима запомоћ, и би исцељен пошто изјави своју веру у Господа Исуса Христа. Апостол Тома беше изостао, опет по Божјем Промислу, да бисе тако опет открила једна нова и преславна тајна о Светој Богородици. Трећег дана стиже и он, и пожели да целива тело Свете Пречисте. Но када апостоли отворише гроб, нађоше само плаштаницу, а тела не беше у гробу. Тога вечера она се јави апостолима, – мноштвом ангела окружена, и рече им: „радујте се, ја ћу бити с вама навек.” Не зна се тачно, колико стара беше Богородица у време успенија свога, али преовлађује мишљење, да је била прешла 60 година свога земног века.
