У трећу недјељу по Духовима, 25. јуна 2017. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља преподобне Онуфрија Великог и Петра Атонског, велики број вјерника из разних крајева свијета сабрао се у острошкој светињи.
На платоу испред Горњег острошког манастира који чува мошти Светог Василија Острошког Чудотворца, Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић цетињски парох, уз саслужење бројног свештенства Српске Православне Цркве и молитвено учешће бројног вјерног народа.
Након читања зачала из Светог Јеванђеља сабране је бесједећи поучавао о. Гојко који је између осталог подсјетио да смо у данима Апостолског поста и додао да се припремамо за један од највећих празника у току године, Сабор светих апостола, Петровдан.
-Господ Исус Христос и апостоли. Има ли љепше слике? Бог с људима и људи са Богом. Господ који се оваплотио и био један од људи, као што је било ко од нас човјек, само што је он био још и Богочовјек, али и историјски човјек, пописан на Августовском попису, обрезан у храму, знали су сви да је син столара Јсифа, један од људи, реалан човјек, хтио је да буде свуда са свим људим у свако вријеме, а пошто је био један од људи у Јерусалиму у то вријеме, он је одлучио да се вазнесе на небо, да би када Дух Свети сиђе на ученике Његове, сви људи, сви различити, са разних крајева, разних полова, разних васпитања, разних образовања, разних здравствених стања, разне љепоте, разне снаге, разне старости, као што смо ми сви сабрани овдје различити, да би сви људи колико их год има могли да буду једно, да би сви људи могли да се причесте једним Богом и да сви постану једно Тијело – казао је о. Гојко и казао да причестити се значи постати честица једног тијела.
О. Гојко је бесједећи објашњавао откуд у данашње вријеме много психичких пробела и невоља у народу.
-Сви смо нешто несигурни, сви се нечега бојимо, све нас плаши, разне сјенке, разни гласови, трагови, зато што живимо у времену кад се изгубило оно васпитање кад је отац сина већ са двије, три године пуштао да сам шета по дворишту, већ са десет година да сам оде до продавнице и послуша комшију, а са петнаест година скоро се могао и женити. Данас до двадест пете године приносимо и сок и воду и кафу томе нашем сину који треба нешто сјутра да ради, а са двадесет пет не зна ништа. Од чега смо га чували? Живимо у таквој цивилизацији. Када отворите било коју интернет страницу, било коју новину поручују нам само како себи да угодимо, а не како да послужимо и другима. Хвала Богу што данас имамо аутомобиле, што не долазимо на коњима, хвала Богу што постоји телефон да можемо да се чујемо нпр. са Београдом, али све те повољности нас углавном раслабљују и чине нас неспособнима да живимо. Све имамо, свега се бојимо. Зато са овога мјеста да уз Божију помоћ и уз молитву Светог Василија Острошког одете, као они који вјерују, који знају да је Бог са нама, да нас Бог неће напустити, да нас Бог није родио и створио да би смо се нечега плашили, није нас Бог створио да ми нешто не можемо, није нас Бог створио да никуд не мрдамо, него нас је Бог створио јер ће бити са нама, јер оно што нам је дао ми можемо да урадимо – казао је о. Гојко обраћајући се сабраном народу и додао да нас је Бог створио да живимо, радимо и да се не бојимо ничега.
Током Свете Литургије они који посте Петровски пост, а који су се молитвом и исповијешћу припремили и измирили са ближњима својим примили су Свето Причешће.
Света Литургија одслужена је и у Доњем Острогу, гдје је у цркви Свете Тројице началствовао сабрат острошке обитељи јеромонах Сергије, а саслуживали су му јеромонах Јеротеј, јереји Раденко Копривица парох бањанско-рудински и Радмило Чизмовић пјешивачки парох, као и јерођакони Атанасије и Зосима.
Светој служби Божијој молитвено је присуствовало бројно монаштво и вјерни народ који су се током богослужења причесили Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христа.
