У пету недјељу по Пасхи посвећену жени Самарјанки, 14. маја 2017. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог пророка Јеремију, у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу одслужена је Света Литургија.
Светим евхаристијским сабрањем началствовао је високопречасни протојереј-ставрофор Милун Фемић из Подгорице, а саслуживали су му сабрат острошке обитељи јеромонах Јеротеј, јереји Радмило Чизмовић пјешивачки парох, Младен Балаћ зетски парох и Синиша Максимовић из Дервенте, као и јерођакон Роман. Одговарала је острошка братија.
Бројно монаштво и вјерници молитвено су учествовали у Светом богослужењу, а они који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето Причешће. Заједничарење након Литургије настављено је у манастирској гостопримници.
Раније јутрос служена је Литргија и у Горњем острошком манастиру, гдје се и овог викенда сабрао велики број вјерног народа из Црне Горе, региона и разних крајева свијета на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотворцу, великом Божијем угоднику.
НЕДЈЕЉА ЖЕНЕ САМАРЈАНКЕ
Свједочанство о Христовом сусрету са Самарјанком код Јаковљевог извора јесте једно од најпоетичнијих мјеста у Јеванђељу. Подневно сунце, жеђ, вода, одмор након дугог пута, Господ који уморан сједа на ивицу Бунара: сви ови детаљи наведени код светог апостола Јована, чине веома присну сцену и јарко дочаравају Христову присутност. Разговор са непознатом женом је непосредан, тако да, чак, не можемо ни да осјетимо антагонизам који је иначе постојао између Јевреја и Самарјана, напротив, долази до непосрене блискости између двоје саговорника.
Али, разговор Исуса са Самарјанком, иако је природан, изненађује нас својом згуснутошћу и током мисли. Сваком новом реченицом, Исус уздиже разговор са материјалног на духовни ниво. Разговор се најпре односи на обичну воду, која се налази на дну бунара: „Дај ми да пијем“, каже Исус. Жена је зачуђена: како може он, Јудејац, да се обраћа Самарјанки? Исус не прихвата ову расну и религијску расправу, већ се непосредно открива као Извор живе воде и нуду дар Божији жени. Жена оклијева, и враћа тему разговора уназад на воду у бунару и, са премисом ироније у гласу, пита овог странца о његовом пореклу: „Јеси ли ти већи од оца нашег Јакова?“.
Исус јој онда објашњава смисао својих речи: Вода из бунара је намијењена за нашу свакодневну употребу, док је вода жива за вечни живот. Пошто се заинтересовала, жена користи прилику да пита Исуса за ту воду која заувијек отклања жеђ. Онда је Исус суочава са суровом стварношћу. Показује јој ко је она, да је она једна површна жена, која је имала пет мужева. Жена, која има много лица, тек сада престаје да глуми, стаје пред Господа без маске и проналази своје истинско биће…
Али, прије него Му се потпуно отвори, она хоће да буде сигурна у вези са још једним питањем: „Да ли спасење долази од Јудејаца?“. Да, истина је да спасење долази од Јудејаца, а сада схвата и зашто. У једном тренутку она схвата да је Исус Спаситељ свијета. Пошто спасење долази преко Њега, оно долази од Јудејаца. Када је то схватила, она је постала спремна да призна Месију.
Последње питање које је Самарјанка поставила прије него је признала Христа за Спаситеља, односи се на религијску полемику између Јевреја и Самарјана – да ли је јеврејски храм једино мјесто за истинско богослужење, или је то, пак, супарнички храм, подигнут у Самарији на гори Герасим?
Још једном Исус уздиже разговор на виши ниво, прелазећи са земаљског свијета (то јест земаљског мјеста за богослужење) на небески свијет: на клањање Оцу у Духу и Истини.
Да, јерусалимски Храм ће бити срушен. Долази час када ће свако ко вјерује у Бога претворити своје тијело у обиталиште Светог Духа (1. Коринћанима 6, 19). Клањање Оцу у Духу и истини даје нам светотројино разумијевање нашег односа са Богом. Свети Дух је Бог, који долази да обитава у духу верника који се клањају Оцу, а Христос је оваплоћена истина (Јован 14, 6) Који нам се открива да би нас водила к Оцу.
