Светом архијерејском Литургијом, резањем славског колача, литијом око цркве Светог великомученика Димитрија и славском трпезом коју је припремила игуманија Екатарина са сестринством, прослављена је слава манастира Боан Кадића у Бјелопавлићима, метоха острошке светиње.
Светом службом Божијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки Г. Амфилохије, а саслуживали су му јереј Небојша Грдинић из Грчке Православне Цркве у Њемачкој, сабраћа острошке обитељи јеромонаси Сергије и Јеротеј, протојереји Предраг Катанић парох јеленачки и подострошки из Даниловграда и Велимир Јововић парох страшевински и старотребјешко-кличевски, јереј Илија Зекановић парох команско-бандићки и загарачки и јерођакон Роман, сабрат манастира Острога.
Бројни вјерници и монаштво молитвно су учествовали у евхаристијском сабрању, а међу њима било је мноштво Кадића и оних који од њих потичу, а чији су се преци раселили након братоубилаштва и освете владарске куће Петровића због убиства Књаза Данила Петровића, кога је у Котору убио Тодор Кадић. Потомци оних који су због крвне освете морали напустити своју постојбину и Црну Гору након једног вијека су се вратили и подигли манастир посвећен Светом Димитрију и цркву и земљиште завјештали Митрополији црногорско-приморској.
Након читања зачала из Светог Јеванђеља о Христовој пловидби са ученицима када је умирио море, сабранима се ријечима архипастирске бесједе обратио Митрополит Амфилохије.
Бесједа митрополита Амфилохија након читања Јеванђеља
Он је казао да се Црква Божија коју је Господ основао назива Лађом и поменуо примјер Нојеве лађе из које је израсло читаво човјечанство.
– Црква Божија је увијек сликана као лађа. Лађа је она која чува, која спасава. Тако се догодило и са овом лађом на Генисаријском језеру гдје је Господ у лађи био и гдје су се престравили ученици Његови. Такав је и људски живот, живот свеукоупног човјечанства и живот оних који су Божији, Цркве Божије. Овај живот као пучина морска, а ми смо ту као у лађи. И овај храм Светог Димитрија је као лађа, зато се и зове лађа централни дио сваког храма Божијег, јер је храм наставак Нојеве лађе са горе Арарата, а храм је оно што је била лађа на Генисаријском језеру – казао је Митрополит Амфилохије и додао да су људи од рођења у бури живота.
Он је подсјетио да се и Свети великомученик Димитрије налазио у својој лађи у вријеме паганства и безбожништва.
– Пострадао је и мучен и прогоњен. Међутим, он се није полакомио на земаљску власт, част и богатство, него је остао вјеран Христу Господу и Христос је и њега утврдио у вјерности до смрти, као и ученика његовог који се борио у позоришту и као што је утврдио и утврђује кроз вјекове све оне који остају вјерни Спаситељу и Богу нашем – казао је Митрополит Амфилохије и подсјетио да се мошти Светог Димитрија чувају у Солуну.
Митрополит је истакао да се у Боану Кадића разлила страшна и велика бура и велика несрећа, велико братоубилаштво, до те мјере да се мислило да на том мјесту никад више ни травка неће нићи, а камоли да се врате Кадићи који су растјерани након убиства Књаза Данила.
-Овдје је била рушевина и нико није вјеровао да ће ово мјесто поново да васкрсне. Нико није вјеровао да ће Свети Димитрије, покровитељ овога мјеста и слава Кадића, да се опет врати овдје. Међутим,оно што је људима немогуће Богу је могуће – казао је Митрополит Амфилохије.
Он је додао да је Бог наградио трпљење и страдање Кадића, те неправду коју је допустио да буде учињена.
-Бог им враћа петоструко, а једно од свједочанстава је и храм Светог великомученика Димитрија. Ево Господа да спасе, да помилује, укријепи, оснажи, да васкрсне, да сједини, да обнови душе, да правда Божија поново завлада међу људима, да се помире људи међу собом, да се збратиме, а тога највише треба данас свуда у свијету, а посебно у Црној Гори – казао је Митрополит Амфилохије.
Он је посебно поздравио ктитора манастира Жарка Павловића из Пећи, потомка Кадића, чији су преци након протјеривања отишли у Метохију и који су промијенили презиме и честитао славу настојатељици манастира монахињи Екатарини и сестринству.
Бројно монаштво и вјрници примили су Свето Причешће, а потом је цркву три пута опходила литија поводом славе Светог Димитрија.
Митрополит Амфилохије са саслужитељима благословио је и пререзао славске колаче, а потом се сабранима обратио бесједом, честитајући им празник Светог Димитрија.
Бесједа митрополита Амфилохија након резања славског колача
Он је за ову прилику у Боан Кадића донио мошти Јасеновачких мученика, које су присутни могли да цјеливају.
Прослава Митровдана настављена је у манастирској трпезарији уз трпезу хришћанске љубави.
