У острошком скиту Јован Долу у цркви посвећеној Светим Српским мученицима и новомученицима на празник Светог мученика Кнеза Лазара и Светих српских мученика – Видовдан, одслужена је Света Литургија, пререзан и благосиљан колач поводом храмовне славе и одслужен парастос.
Литургијом је началствовао сабрат острошке обитељи јеромонах Сергије, а саслуживали су му јерођакони Роман и Зосима. Одговарала је братија острошке обитељи, а евхаристијском сабрању присуствовао је вјерни народ, те бројно монаштво Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, који су примили Свето Причешће.
О.Сергије је са саслужитељима пререзао и благословио славски колач поводом храмовне славе, а потом је одслужен парастос свим српским мученицима који су живот дали за Крст часни и слободу златну од Косовског боја до данас.
На крају Богослужења сабранима се ријечима празничне бесједe обратиo о.Сергије.
– Косово сјаји моштима светих мученика пострадалих бранећи вјеру Православну, част, слободу, слободу од гријеха, а не само слободу да би били аутономни од неке туђинске власти, ропства, палћања пореза, него слободуи од служења гријеху, смрти, ђаволу, који се испријечио и труди се да сваког човјека привуче у своју заједницу и одвоји га од Бога. То није само борба физичка, него често, видјећете да је сваки наш живот, кад болје погледате један Косовски бој – казао је о. Сергије.
Он је подсјетио на ријечи Светог Кнеза Лазара, када је чуо колико је бројнија непријатељска војска који је рекао ”Ја не гледам колика сила ме напада, него колику светињу браним”.
– Он је заиста велики, не само зато што је ушао у бој, него што је учинио велику ствар за наш род, а то је да се измирио са свом Црквом, Васељенском Црквом. Највећа је несрећа бити разлучен од истините Свете Православне Цркве, ма колико се чинило човјеку да вјерује. Одвојити се од Цркве Божије страшније је од икаквог страдања – казао је о. Сергије.
Бесједа о. Сергија на Видовдан у острошком скиту Јован Долу
Сабрани вјерници са свештеномонаштвом су потом обишли манастирско гробље гдје су одслужили помен и цјеливали гроб дугогодишњег игумана острошке светиње о. Лазара и гробове упокојене братије из острошке обитељи и ктиторске породице Никчевића, чији су земни остаци сахрањени у скиту.
Прослава празника настављена је уз послужење у манастирској гостопримници, које је припремила братија из острошког скита.